Стевандић: Сарајевско политичко подземље, мимо интереса Бошњака, прикрива формирање "босанског Хамаса"

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да сарајевско политичко-обавјештајно подземље, које мимо интереса бошњачког народа прикрива развој „босанског Хамаса“, упорно преко медијских и правосудних полуга ради на политичкој ликвидацији Срба.

Стевандић је подсјетио на медијску сатанизацију и судске процесе против Срба због тзв. „рушења уставног поретка“, вербалног деликта, или само због показивања фотографија, без изговорене ријечи.

„Лажирани процеси са лажним доказима и свједоцима уводе политички апартхејд у Српску са циљем да протјерају све који неће да буду поданици бошњачког естаблишмента који укида народе и ентитете уз помоћ неколико, на срећу све мање, међународних лицемјера и бирократа. Свјесно, као Алија Изетбеговић, раде на жртвовању мира. Да ли неко стварно мисли да не постоје састанци на којима сарајевско политичко-обавјештајно подземље, након што добије сагласност, договара стратегију политичке ликвидације Срба? Прво креће медијски, па потом правосудни прогон. Ту стратегију смо видјели и у случају предсједника Републике Српске, предсједника Владе и Народне скупштине. Постоје они који су задужени за медије, други за судове и тужилаштва, а трећи за сарадњу са опозицијом у Републици Српској. Та подземна држава функционише, за разлику од стварне у којој је све блокирано“, каже Стевандић.

То се раније само наслућивало, каже Стевандић, док сада имамо комплетне информације.

„Као што их имају и сви дипломатско-обавјештајни представници великих земаља, нарочито из Европске уније. Уколико ћутимо, прихватили смо пораз и тихи нестанак Републике Српске, можда баш по моделу бившег реиса Мустафе Церића који заговара прављење босанске православне цркве“, упозорава Стевандић.

Он наглашава да је мржња према усправним Србима, који чувају постулате мира и равноправности установљене Дејтонским споразумом, постала нормална и званична политика, али и свакодневни наратив јавног и политичког живота и медијског простора.

„Мрежни тероризам, гдје доминирају увреде и позиви на наша убиства и гдје су нам већ пресудили, само је оријентир куда све иде, али и притисак на радикализацију бошњачке политике. Зато су приједлози бившег реиса идентични онима из Павелићевог режима чији је циљ био да трећину Срба покатоличи, док о протјеривању говоре скоро сви бошњачки лидери који нам понављају да ми немамо ништа своје до земље на обући у БиХ и да само то можемо понијети када нас протјерају. Када то све раде јавно може се само помислити шта раде тајно“, додаје Стевандић.

Колико је то далеко отишло, наставља он, најбоље се види по ставу и дјеловању опозиције у Републици Српској која, што ћутањем, што јавно подржава овакву огољену бошњачку политику, или са њом чак сарађује.

„Та подмуклост има своје најстрашније име у нашем народу. И колико год то прејако и страшно звучало, они који су тога свјесни у српском опозиционом корпусу „рђом капали док им је кољена“, а онима који нису нека Бог прашта јер Срби неће. Свијест о тешком времену које ван сваке сумње долази и судбина која нам слиједи након тога, налаже саборност и рационално дјеловање ван личне перцепције, амбиције и интереса. Али, прије тога, ма колико страшно и драстично изгледало, треба рећи истину. Ако је народ разумије – она спашава“, закључује Стевандић.