„Политика треба да буде у служби привреде“: Жана Арсић о борби малих предузетника, женском предузетништву и новим плановима

Мали предузетници су чувари социјалног мира у Републици Српској. Кроз дигитализацију, реформу образовања и нове програме подршке за жене и младе, можемо створити амбијент у којем се од сопственог рада и заната може квалитетно живјети, поручује за Провјерено.инфо Жана Арсић, предсједница Занатско-предузетничке коморе регије Бања Лука.

1. Када погледате период иза Вас, шта бисте издвојили као најзначајније што је Комора до сада урадила за своје чланове?

Када погледамо уназад ових четири и по године циклуса у Комори, мислим да је наша прва иницијатива, која је покренута одмах по сазивању Скупштине Подручне коморе самосталних предузетника Бања Лука, била подизање границе за улазак у систем ПДВ-а са 50 на 100 хиљада КМ. Након тога, најзначајнији резултат је остваривање права на рефундацију боловања за предузетнике, који све од завршетка рата нису имали то право.

Такође, израдили смо нови Закон о предузетницима Републике Српске у сарадњи са Министарством привреде и предузетништва. Све наше сугестије су уважене, тако да данас самостални предузетник има право и да прода своју радњу, али и да је наслиједи.

Отворена врата за нова пословна партнерства са Грчком

2. Са којим проблемима Вам се предузетници најчешће обраћају? Да ли су то порези и доприноси, недостатак радне снаге, бирократија или нешто друго?

Изазови су појединачни и зависе од конкретне шифре дјелатности. Шароликост и велики дијапазон дјелатности наших чланова захтијевају много већи капацитет рада. У протекле четири године интензивно смо прилагођавали пословање како бисмо развијали предузетништво у правом смеру.

Најчешћи проблем су застарјели закони који дуги низ година нису прилагођавани савременом начину живота и пословања. Данас сви причају о вјештачкој интелигенцији, док наши предузетници често користе традиционалне методе. Морамо их мотивисати и континуирано образовати како би њихово пословање одговорило захтјевима времена у којем живимо.

3. Који су сљедећи циљеви и планови Коморе?

Наш основни циљ јесте да додатно унаприједимо комплетне услове и атмосферу за пословање самосталних предузетника, како у бањалучкој регији, тако и у цијелој Републици Српској. Све што смо у протекле четири године зацртали, то смо и остварили.

Република Српска представљена у Валенсији: Нове прилике за домаће привреднике

Посебно смо поносни на нашу Међународну конференцију занатства и предузетништва, која већ четири године окупља предузетнике из Српске, региона и Европе. То је јединствена конференција на којој се не плаћа котизација, а предузетници имају прилику да кроз панеле, обуке и директан разговор са представницима институција добију одговоре на сва питања која их муче.

4. Све више се говори о женском предузетништву. Колико су жене данас заступљене међу предузетницима?

Жене у Републици Српској чине више од 33% власника бизниса. То је изузетан резултат, посебно када се упореди са регионом и Европском унијом. На примјер, Србија је прије неколико година имала само 17% учешћа жена и кроз разне програме подршке настојала да достигне европски просјек од 33% до 35%.

Ми у Републици Српској тај европски просјек имамо већ данас и то без посебних, засебних програма подршке намјењених искључиво женама. Замислите колико би женских бизниса било када би постојали посебни циљани програми!

5. Да ли женама више недостаје финансијска подршка, знање, умрежавање или охрабрење да уђу у предузетничке воде?

Финансијска подршка је од кључног значаја за економско оснаживање жена, али морамо знати да су жене, према свим статистикама, изузетно одговорне када је ријеч о враћању кредитних средстава и редовном измирењу свих обавеза према држави. Због тога бизниси које воде жене заиста заслужују посебну врсту системске подршке.

6. Има ли довољно институционалне подршке за жене које желе да покрену или прошире посао?

Управо смо у августу покренули заједничку иницијативу заједно са Подручном привредном комором Бања Лука и Привредном комором Републике Српске према Влади РС за формирање посебних програма подршке за жене и младе. Наш циљ је да институције препознају значај ових категорија и обезбиједе им конкретне услове за рад.

7. Шта је највећа препрека младом човјеку који данас у Бањалуци жели да покрене свој посао? Може ли занат поново постати атрактиван избор?

Младим људима највише недостаје почетни капитал, јер у тим годинама немају уштеђевину, већ се углавном ослањају на помоћ родитеља. Потребни су нам посебни фондови који ће им омогућити стартна средства. Кроз разговоре са Владом предложићемо да Инвестиционо-развојна банка РС (ИРБ), која већ нуди повољне стамбене кредите, понуди и повољне кредитничке линије за започињање бизниса младих.

Такође, занат може бити веома атрактиван, али морамо реформисати образовање. Трогодишње школовање за занатлије више није довољно, јер савремени бизнис тражи познавање страних језика, менаџмента и информатике. Залажемо се да се школовање врати на четири године, како би деца из школе излазила као образована радна снага спремна за тржиште или наставак студија.

8. Колико су високи трошкови рада и друга давања држави оптерећење за мале предузетнике?

Трошкови пословања зависе и од средине. Већи град попут Бањалуке доноси и веће трошкове живота и пословања. Ипак, пореска политика у Републици Српској је тренутно међу најповољнијима у региону и Европи, јер самостални предузетници плаћају свега 2% пореза на добит.

Порези и доприноси за ову годину су расли сразмјерно са најнижом платом и јесу оптерећење у односу на просјечне плате и скупу потрошачку корпу. Зато Комора мора бити равноправан преговарач у социјалном дијалогу са синдикатима, Унијом послодаваца и Владом. 27.000 самосталних предузетника то свакако заслужује.

9. Колико политика заиста слуша привреду када доноси законе и мјере које се тичу пословања?

Увијек истичем једну реченицу: политика треба да буде у служби привреде, а не привреда у служби политике. Политиком треба да се баве људи који су већ прошли кроз привреду, који су стварали нову вриједност и који су друштвено и социјално активни. Успјешни привредници су увијек и добри политичари јер разумију систем од самог почетка.

Један од разлога зашто сам се и сама укључила у политички живот је управо могућност да кроз Скупштину утичемо на законодавство и стварање бољег и стабилнијег амбијента за домаће и стране улагаче.

10. Шта је према Вашем мишљењу највећи проблем пословног амбијента у Републици Српској данас?

Раније смо имали веома слабе услове подршке кроз грантове и субвенције, али се то у последње три-четири године значајно поправило. Број предузетника који аплицирају за подстицаје Министарства привреде се сваке године удвостручује.

Највећи задатак сад је да предузетници постану финансијски и дигитално писмени, да прате информације које објављујемо на сајту и друштвеним мрежама и да активно учествују у свим савременим привредним токовима.

11. Шта бисте поручили младом човјеку који размишља да оде из Бањалуке јер овдје не види пословну перспективу?

Не видим ниједан разлог зашто би млади људи одлазили из Бањалуке. Уз повољну пореску политику, подршку институција и нове фондове за младе, можемо створити одличну атмосферу за развој приватног бизниса.

Мали предузетници су ти који чувају социјални мир у Републици Српској. Морамо улагати у предузетништво, чувати старе занате као део наше културе и поручити младима да овде постоји сигурна будућност за све који желе да раде и развијају своје идеје.