Почела изборна кампања: Каква су правила и шта нас чека?

Изборна кампања за Опште изборе у БиХ званично је почела и трајаће до 3. октобра до седам часова ујутро, када на снагу ступа изборна тишина.

Мјесец дана на билбордима у свим градовима и општинама доминираће слике кандидата, са екрана ћемо слушати поруке о бољој будућности, новине и портали биће препуни убјеђивања да је баш тај кандидат најбољи да буде представник грађана у наредне четири године. У овом периоду политичка коректност нестаје. Беспоштедна борба за сваки глас од јавног простора ће направити арену.

Ипак, одређена правила постоје. Можда само на папиру, али постоје. Централна изборна комисија је већ кажњавала, али без претјераног ефекта. Странке настављају по старом. Сада су упутили апел политичким субјектима, кандидатима, њиховим присталицама и медијима на строго поштовање Изборног закона БиХ, уз посебан нагласак на забрану кориштења говора мржње.

Кратки водич кроз изборе: Како бирамо, ко и гдје осваја мандате у Републици Српској?

„Говор мржње је сваки облик јавног изражавања или говора који изазива или подстиче мржњу, дискриминацију или насиље против било које особе или групе особа на основу расе, боје коже, националности, пола или вјере, етничког поријекла или било које друге личне карактеристике или оријентације која подстиче на дискриминацију, непријатељство и насиље“, наводи се у саопштењу.

Из ЦИК-а БиХ подсјећају да сви политички субјекти имају право да воде кампању у мирном окружењу и да организују скупове, те да су обавезни да обезбиједе равномјерну промоцију кандидата оба пола у свим јавним и медијским наступима.

Шта бирају грађани у Републици Српској?

Грађани у Републици Српској за наредне четири године бирају предсједника Републике, српског члана Предсједништва БиХ, потпредсједнике из реда Бошњака и Хрвата, народне посланике у Народној скупштини Републике Српске, као и посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Као и сваке изборе, и ови ће, ако је вјеровати политичарима, бити пресудни – за опстанак или за спашавање Републике Српске. Какав год исход буде након 4. октобра, грађанима ће остати исти проблеми и исти живот.

У централни бирачки списак уписано је 3.408.517 бирача, од чега је око 1,2 милиона гласача у Републици Српској. Новитет од ове године су скенери који би, према најавама из ЦИК-а, требали смањити изборне нерегуларности.

Политички гледано, доминантна је чињеница да су ово први избори на којима не учествује Милорад Додик. Баш у томе опозиционе странке виде шансу да коначно остваре побједу, док је СНСД-у то додатни мотив да покажу да имају људе који могу наставити доносити побједе.

Предсједник Републике Српске

У трку за Палату Републике иду три кандидата – Саво Минић, као кандидат владајућег СНСД-а и њихових коалиционих партнера, Бранко Блануша као кандидат СДС-а и опозиционих странака, те лидер странке „Живот“ Богдан Јовановић.

Министри, посланици, професори: Кандидати у Изборној јединици један

Кандидати из реда бошњачког народа (за потпредсједника) су актуелни потпредсједник Ћамил Дураковић који наступа као независни кандидат, Рамиз Салкић као представник СДА, Бегија Смајић као кандидаткиња Странке за БиХ, те Јусуф Арифахиг, политички активиста и привредник.

У трку за потпредсједника из реда хрватског народа ће Иван Бегић испред СДП-а БиХ, представник коалиције окупљене око ХДЗ БиХ Фрањо Јукић, Иво Камењашевић као кандидат Хрватске сељачке странке, Игор Балукчић као кандидат ХДЗ 1990, те Марко Јоргић као независни кандидат.

Најузбудљивија трка ће бити између актуелног премијера Саве Минића, као кандидата СНСД-а, и Бранка Блануше који ће као предсједник СДС-а покушати донијети побједу опозицији након 20 година.

Иако предсједник нема велика овлаштења, ипак та позиција значајно може утицати на политичка преслагивања и након избора, због чега ће фокус јавности управо бити на борби за фотељу у Палати Републике. Минићу је предност јака база коју има СНСД као најјача странка у БиХ, али ће морати добити и подршку коалиционих партнера, као и да задржи бираче који нису дио странака, али су традиционално гласали за СНСД.

ОТКРИВАМО Ево ко су кандидати на листама за Представнички дом у Изборној јединици 1

Блануша, с друге стране, поред гласача СДС-а мора да се ослони и на подршку странака опозиције, прије свих Драшка Станивуковића и његовог ПСС-а, али и на традиционално опозиционе бираче. Главна циљна група његове кампање су они „аполитични“, који и када гласају, гласају против власти.

Предсједништво БиХ

Кандидати за члана Предсједништва БиХ су актуелни српски члан Жељка Цвијановић, као кандидат коалиције окупљене око СНСД, док ће опозиција на мегдан са два кандидата – СДС-овим Маринком Божовићем, те лидером Листе „За правду и ред“ Небојшом Вукановићем.

Управо та разједињеност опозиције доприноси да је битка за Предсједништво БиХ већ малтене одлучена. Жељка Цвијановић је изузетно јак кандидат и имала би предност све и да опозиција иде са једним кандидатом, а овако јој је пут до новог мандата малтене раскрчен.

Објављене компензационе листе за Парламент БиХ: Милорад Којић, Игор Радојичић и Ненад Нешић међу носиоцима

Док су по питању предсједничких кандидатура сви проблеми опозиције (не)успјешно замаскирани, код кандидата за Предсједништво БиХ је на видјело изашло све. Препуцавања између Вукановића и СДС-а достигла су врхунац оног тренутка када је СДС истурио Маринка Божовића. Вукановић их је оптужио за издају, док је Божовић у више наврата поновио да Вукановић својом кандидатуром ради за власт.

На крају, бирачима није ни важно који од њих двојице је у праву. Подјелили су своје бирачко тијело, а у тој причи је само један побједник – Жељка Цвијановић.

Народна скупштина и Представнички дом

Послије 4. октобра једино ће бити битно ко има 42 руке у Народној скупштини. Зато ће борба за Народну скупштину бити најжешћа, јер ће сваки мандат бити важан.

Без конкуренције најјача странка ће бити СНСД. Прогнозирати колико ће имати мандата сада је незахвално, али је сигурно да ће их имати убједљиво највише. Исто тако је сигурно да сами неће имати те магичне 42 руке, па ће им за премијерско мјесто и наставак владавине у Републици Српској бити потребни и гласови коалиције.

То што Милорад Додик није више предсједник Републике омогућило му је да се више посвети странци и страначкој организацији у Републици Српској. Локални одбори су хомогенизовани, снажни и ништа се не препушта случају. Зато ће коалиционим партнерима бити теже да „заграбе“ гласове. Управо због тога ће сваки њихов мандат много више вриједити након избора.

Строго гледајући, садашња владајућа коалиција могла би освојити и двотрећинску већину. Међутим, ту ће значајну улогу одиграти постизборне математике, оне гдје се грађани не питају ништа. Зато је важна борба за предсједника Републике.

ПОЗНАТА ИМЕНА Ко носи компензационе листе за Народну скупштину Републике Српске?

Опозиција и ове изборе не иде јединствено. Они поред својих чланова и симпатизера морају да подигну апстиненте или да „украду“ бираче с друге стране. Са подјелама које постује унутар опозиције, одређене летаргије, врло је дискутабилно кога могу привући.

Оно што је њима предност у односу на раније изборе је Драшко Станивуковић и његов покрет. До сад је опозиција била способна само да осваја мандате у скупштини, али Станивуковић једини има енергију да крене у освајање власти. Једини проблем је што велики дио опозиције то не препознаје, па сам Станивуковић нема подршку свих. У сваком случају, извјесно је да ће, ако не освоје власт, Покрет Сигурна Српска бити друга најјача опција, а прва у опозицији.

Када је ријеч о Представничком дому, извјесно је да је и ту СНСД убједљиво најјача странка и да би у све три изборне јединице могли освојити шест од девет директних мандата. ПСС би, врло извјесно, могао освојити директан мандат у Изборној јединици 1 гдје листу носи Бранислав Бореновић, а прилику ће вребати у Изборној јединици 2, гдје ће Милош Станишић покушати да угрози СДС.

СДС ће своју прилику тражити баш у изборној јединици 2, гдје листу предводи Желимир Нешковић, док ће мандат из ИЈ 3 гањати Дарко Бабаљ.

Остале странке ће настојати да освоје што више гласова како би ушли у трку за компензациони мандат.

Равноправан третман политичким субјектима

Надлежни општински органи дужни су да обезбиједе равноправан третман политичким субјектима који су овјерени за учествовање на изборима у њиховим захтјевима да јавна мјеста и јавне објекте користе у сврху кампање, укључујући одржавање скупова, излагање огласа, плаката, постера и другог сличног материјала.

Из ЦИК-а наводе да имају овлаштена да санкционишу кршења Изборног закона БиХ новчано, али и уклањањем кандидата са листе и поништењем овјере политичког субјекта.

Упућен је позив свим учесницима у изборном процесу да воде фер кампању, уз поштовање закона и правила, те апел на медије да коректно и професионално извјештавају о изборним активностима у складу са новинарским кодексом.