Кратки водич кроз изборе: Како бирамо, ко и гдје осваја мандате у Републици Српској?

Када је на изборима 2014. године Адам Шукало ушао у Народну скупштину Републике Српске са свега 260 личних гласова, јавност је остала у апсолутној невјерици. Како је могуће да неко са свега пар стотина гласова обуче посланичко одјело, док неко други са освојених 5.000 гласова остаје испред затворених врата Парламента? Био је то тренутак када су грађани Српске вјероватно први пут масовно чули за појам „компензациона листа“ и схватили да изборна математика крије озбиљне парадоксе.

Компензационе листе, специфичне изборне јединице, компликовани математички кључеви и четири обимна гласачка листића – изборни систем у Босни и Херцеговини с разлогом носи титулу једног од најкомпликованијих на свијету. Иако је овај процес дио наше свакодневице, излазак на биралишта се неријетко претвара у механичку радњу у којој грађани заокружују имена, а да ни сами нису сигурни како њихов глас на крају заврши у коначној рачуници.

ОТКРИВАМО Ево ко су кандидати на листама за Представнички дом у Изборној јединици 1

Предстојећи Општи избори 2026 у октобру поново стављају пред грађане Републике Српске важну одлуку о саставу власти на нивоу Републике Српске и нивоу БиХ за наредне четири године. На гласачким мјестима бираћемо представнике у Народној скупштини РС, Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, предсједника и потпредсједнике Српске, те српског члана Предсједништва БиХ.

Како правила по којима се гласови претварају у мандате не би остала енигма, портал Провјерено доноси детаљан и поједностављен водич кроз изборе. Ко у скупштинске клупе улази директно, кога спасава „компензација“, а како један листић бира три функционера?

Најважнији услов, да би се уопште говорило о распореду мандата, је да странка на изборима освоји 3% у изборној јединици да би ушла у борбу за директни мандат у тој изборној јединици, а 3% на нивоу читаве Републике Српске како би испунила услов за распоред компензационих мандата.

Народна скупштина Републике Српске

Законодавно тијело Републике Српске броји 83 посланика, а систем комбинује директне гласове и тзв. компензацију како би се осигурала праведност и пропорционалност.

СДС комплетирао листе: Ево ко их предводи на изборима

Директни мандати (63 посланика):

Република Српска је подијељена на 9 изборних јединица. У зависности од величине и броја становника, свака изборна јединица даје одређен број посланика (нпр. Изборна јединица 3, која обухвата Бањалуку, даје највише мандата).

По изборним јединицама:

1. 7 посланика
2. 7 посланика
3. 12 посланика
4. 4 посланика
5. 6 посланика
6. 9 посланика
7. 7 посланика
8. 4 посланика
9. 7 посланика

Грађани на листићима директно гласају за партије и заокружују кандидате унутар тих партија.

Компензациони мандати (20 посланика)

Овдје често долази до забуне код бирача.

Шта је компензациона листа? То је затворена листа коју свака странка предаје Централној изборној комисији (ЦИК) прије избора. Ови мандати се не освајају у појединачним изборним јединицама, већ се дијеле на нивоу цијеле Републике Српске.

СНСД утврдио носиоце листа, ево ко су

Како се формира и зашто постоји? Сврха ових 20 мјеста је да "исправе" аномалије директног система. На примјер, ако једна партија освоји значајан број гласова на нивоу цијеле РС, али због распореда по изборним јединицама не успије да добије много директних мјеста, компензациони мандати то уравнотежују. На тај начин се обезбјеђује да укупан број мјеста у скупштини што вјерније одсликава укупан проценат гласова које је партија добила на нивоу ентитета.

Ови мандати служе и за испуњавање уставних квота – по Уставу РС, у Народној скупштини мора бити заступљено најмање по 4 посланика из реда сва три конститутивна народа (Срби, Бошњаци, Хрвати). Ако се то не деси кроз директне мандате, "допуњава" се са компензационих листа.

2. Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ (из РС)

На државном нивоу, Представнички дом има укупно 42 члана. Од тога, 14 посланика се бира са територије Републике Српске (једна трећина), док преосталих 28 долази из Федерације БиХ.

СП усвојила листе: Ево ко ће бити носиоци

Три изборне јединице: Територија Републике Српске је за овај ниво власти подијељена на три велике изборне јединице (јединица 1 чини сјеверозападни дио са Бањалуком и Приједором, јединица 2 Добој, Бијељину и Посавину, а јединица 3 Источно Сарајево, Зворник и Требиње).

Како се бирају?

Из сваке од ове три изборне јединице директно се бира по 3 посланика (укупно 9 директних мандата).

Компензација: Преосталих 5 мандата су компензациони. Баш као и код НСРС, они се додјељују са затворених листа партија како би се на нивоу цијелог ентитета постигла пропорционалност према укупном броју освојених гласова.

3. Предсједник и потпредсједници Републике Српске

Ово је систем "три у један" на једном гласачком листићу, који често збуњује јавност јер грађани не гласају одвојено за предсједника и потпредсједнике.

Грађани на листићу имају имена свих кандидата за предсједника (из свих народа) и гласају за само једно име.

Предсједник: Кандидат који освоји апсолутно највећи број гласова на изборима постаје Предсједник Републике Српске (практично, због демографије, то је увијек кандидат из реда српског народа).

Потпредсједници: Република Српска обавезно има два потпредсједника – једног из реда бошњачког и једног из реда хрватског народа. Они се постају тако што се након пребројавања гласова гледају кандидати из те националне припадности. Онај бошњачки кандидат који има највише гласова (у односу на друге бошњачке кандидате) постаје потпредсједник. Исто правило важи и за хрватског кандидата са највећим бројем гласова унутар своје националне групе.

4. Српски члан Предсједништва БиХ

Предсједништво БиХ има три члана који представљају три конститутивна народа.

Српски члан се бира искључиво и директно са територије Републике Српске.

Гласање је врло једноставно. Грађани РС на посебном листићу бирају између понуђених кандидата за ову позицију.

Примјењује се систем простог већинског гласања – онај кандидат који освоји највише гласова (макар и за један глас више од другопласираног) директно иде у Сарајево као члан Предсједништва БиХ. Грађани из Федерације БиХ немају право гласа за српског члана, као што ни грађани из Републике Српске не могу гласати за бошњачког и хрватског члана.