Креће борба за гласове: Све о предизборној кампањи

Пред политичким странкама, коалицијама и кандидатима је 30 дана кампање у којој ће представљати програме, организовати скупове и користити плаћено политичко оглашавање.

На изборима ће бити бирани:

• чланови Предсједништва БиХ,
• посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Народној скупштини Републике Српске,
• предсједник и потпредсједници Републике Српске,
• посланици у Представничком дому Парламента Федерације БиХ, те у 10 скупштина кантона у ФБиХ.

Посебна пажња током кампање биће усмјерена на поштовање Изборног закона БиХ, забрану говора мржње, равноправан третман политичких субјеката и правила финансирања изборне кампање.

Кампања у Републици Српској

У Републици Српској изборна кампања већ на старту доноси бројне активности политичких странака.

Већина водећих политичких партија кампању ће отворити лијепљењем првих промотивних плаката и обраћањем бирачима, а дио странака прве скупове организоваће широм Српске.

СНСД ће прву трибину одржати у Шамцу, одакле је и Саво Минић, актуелни премијер Републике Српске и кандидат за предсједника Српске.

Покрет „Сигурна Српска“, који је формирао Драшко Станивуковић на темељима ПДП-а, први пут ће се званично обратити бирачима са тврђаве Кастел у Бањалуци.

Социјалистичка партија Петра Ђокића кампању ће започети у Бијељини, док ће СДС прве плакате лијепити у Бањалуци.

У СДС-у су најавили да ће током викенда њихови кључни кадрови бити широм Крајине и разговарати са грађанима, док ће прву класичну трибину одржати у понедјељак у Приједору.

Уједињена Српска у кампању креће из Градишке.

Кандидати за предсједника Републике Српске

За позицију предсједника Републике Српске, односно два потпредсједника, укупно је пријављено 12 кандидата испред политичких субјеката, коалиција и међу независним кандидатима.

Међу кандидатима за предсједника Републике Српске су:

• Саво Минић – СНСД;
• Бранко Блануша – СДС;
• Богдан Јовановић – Странка „Живот“.

За позиције у Палати Републике из реда хрватског народа кандидовано је пет кандидата:

• Иван Бегић – СДП;
• Игор Балукчић – ХДЗ 1990;
• Фрањо Јукић – коалиција окупљена око ХДЗ-а БиХ;
• Иво Камењашевић – Хрватска сељачка странка;
• Марко Јоргић – независни кандидат.

Из реда бошњачког народа кандидати су:

• Рамиз Салкић – СДА;
• Бегија Смајић – Странка за БиХ;
• Јусуф Арифагић – Народ и правда;
• Ћамил Дураковић – независни кандидат.

Три кандидата за српског члана Предсједништва БиХ

На предстојећим општим изборима бираће се и нови сазив трочланог Предсједништва БиХ.

Према изборним правилима, један члан Предсједништва бира се са територије Републике Српске, док се два бирају из ФБиХ.

За српског члана Предсједништва БиХ кандидати су:

• Маринко Божовић – СДС;
• Жељка Цвијановић – СНСД;
• Небојша Вукановић – Листа за правду и ред.

За бошњачког члана Предсједништва БиХ такмичиће се Денис Бећировић, Фахрудин Радончић, Семир Ефендић и Бакир Изетбеговић.

За хрватског члана кандидовани су Даријана Филиповић, Зденко Лучић и Славен Ковачевић.

Више од 1.200 кандидата у трци за НСРС

Посебно занимљива биће изборна трка за Народну скупштину Републике Српске.

Укупно ће више од 1.200 кандидата покушати да освоји један од мандата у новом сазиву НСРС:

• 63 директна мандата у Народној скупштини Републике Српске;
• још 20 посланика улази путем компензационих листа;
• укупно Скупштина има 83 посланичка мјеста.

То значи да је конкуренција изузетно велика. Према броју кандидата и мјеста која су на располагању, отприлике 20 кандидата се бори за једну посланичку фотељу.

Овјерене кандидатске листе показују и да је велики број актуелних посланика поново у изборној трци.

Колико странке смију потрошити?

Изборним законом прописани су и лимити за финансирање изборне кампање.

За избор чланова Предсједништва БиХ, Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Представничког дома Парламента ФБиХ, Народне скупштине Републике Српске и предсједника и потпредсједника Републике Српске

лимит износи 30 фенинга по бирачу.

За изборе за кантоналне скупштине лимит је 20 фенинга по бирачу

Политичке странке морају имати посебан рачун за финансирање кампање, а новац намијењен кампањи не може се користити у друге сврхе.

Након избора политички субјекти дужни су да доставе извјештаје о изворима финансирања и трошковима кампање.

Шта је забрањено у кампањи?

ЦИК БиХ позвао је све политичке субјекте, кандидате, њихове присталице и медије да строго поштују Изборни закон БиХ.

Посебно је наглашена забрана говора мржње.

Забрањени су садржаји којима се подстичу:

• мржња;
• дискриминација;
• непријатељство;
• насиље.

Ова правила односе се и на фотографије, симболе, аудио и видео-снимке, поруке објављене на интернету, друштвеним мрежама и путем мобилних апликација.

Такође је забрањена злоупотреба дјеце у политичке сврхе.

Политичким субјектима није дозвољено ни ометање скупова политичких противника, лажно представљање у име другог политичког субјекта и коришћење јавних ресурса за изборну промоцију.

Гдје не смију плакати и предизборни материјал?

Изборни материјал не смије се постављати на:

• институције власти;
• јавне установе;
• вјерске објекте;
• јавна предузећа.

Надлежни општински органи дужни су да свим овјереним политичким субјектима обезбиједе равноправан третман приликом коришћења јавних мјеста и објеката за потребе кампање.

То се односи на одржавање скупова, постављање огласа, плаката, постера и другог промотивног материјала.

ЦИК може и да санкционише кандидате

ЦИК БиХ има овлашћења да за кршење изборних правила изрекне новчане санкције.

У тежим случајевима могуће су и озбиљније мјере, укључујући:

• уклањање кандидата са листе;
• поништење овјере политичког субјекта.

Због тога је ЦИК позвао све учеснике да воде фер кампању и поштују изборна правила.

Новина на изборима: Биометрија и скенери

Предстојећи општи избори биће специфични и због прве шире употребе нових технологија у изборном процесу.

Бирачи ће се идентификовати путем уређаја за биометријску идентификацију, док ће се гласачки листићи након гласања стављати у скенер.

Нове технологије представљају велики логистички изазов.

У изборни процес директно ће бити укључено готово 14.000 људи, међу којима је више од:

• 4.000 оператера задужених за електронске уређаје;
• 10.000 предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора.

Више од 3,4 милиона бирача

Право гласа на октобарским изборима, закључно са 20. августом, има 3.408.517 бирача.

Они ће гласати на више од 5.200 редовних бирачких мјеста.

Бирачи у Републици Српској одлучиваће о новом сазиву Народне скупштине Републике Српске, предсједнику и потпредсједницима Републике, али и о српском члану Предсједништва БиХ и представницима у Парламентарној скупштини БиХ.

Када почиње изборна тишина?

Кампања се завршава 3. октобра у 7 часова ујутро, када почиње изборна тишина.

Према Изборном закону БиХ, у периоду од 48 часова прије отварања бирачких мјеста па до затварања бирачких мјеста не смију се објављивати резултати истраживања јавног мњења у вези са гласањем на изборима.

Пред политичким странкама, кандидатима и коалицијама сада је 30 дана интензивне кампање у којој ће покушати да придобију повјерење бирача у Републици Српској и широм БиХ.

(Глас)