Плотан: Како високи представници урушавају привреду Републике Српске

Када се сагледа цијели временски хоризонт од 1996. године до данас, образац указује на то да сваки пут када високи представници намећу одлуке које мијењају политичке односе у БиХ, индекс политичке стабилности значајно пати, оцијенио је стручњак за међународну и економску политику Немања Плотан.

Плотан је нагласио да то значи да тржиште, односно инвеститори, институције и међународни актери, сваки пут негативно процјењују такву врсту политичког шока.

- Ове вриједности нису само апстрактни статистички индикатор, већ директна информација инвеститорима да је БиХ политички високоризично подручје и да није добро мјесто за улагање. Тако високи представник својим наметнутим одлукама утиче на раст БДП, јер индиректно блокира прилив страних директних инвестиција - појаснио је Плотан у колумни за Срну.

Колумну Немање Плотана објављујемо у цијелости:

БДП је по дефиницији макроекономски индикатор који показује вриједност свих финалних добара и услуга произведених у земљи током дате године. Он се рачуна збиром домаће потрошње, инвестиција, државне потрошње и разлике између извоза и увоза.

Међутим, у случају БиХ постоји додатни фактор који треба да се узме у обзир приликом рачунања БДП-а, а то је улога нелегитимног високог представника.

У структури БДП-а БиХ доминантну улогу има домаћа потрошња, која заједно са државном потрошњом и инвестицијама чини око 85 до 90 одсто укупне економске активности. То је типично за мале, увозне економије.

Годишњи раст БДП-а од око 2,9 одсто је умјерен, али нам указује на структурна ограничења, а то су мала и фрагментисана тржишта, спор привредни раст региона и недовољно улагања у продуктивне секторе.

Ово је, између осталог, и одлика постконфликтног друштва. Оваква друштва се још нису политички ослободила терета прошлости, што генерише лош економски екосистем.

Капитал иде, прије свега, у нискоризичне секторе који дају брз поврат, као што су трговина и некретнине, док се индустрија, извоз и технологија развијају споро. Тако дугорочно БДП Републике Српске, а и читаве БиХ, испашта јер БиХ није економски конкурентна на међународном тржишту.

Међутим, перманента политичка криза коју је генерисао нелегитимни високи представник у БиХ ствара лошу слику о Републици Српској и БиХ у свијету, јер шаље негативан сигнал страним инвеститорима. Страни инвеститори, приликом одабира земље у коју желе да инвестирају свој капитал, пажљиво посматрају индекс политичке стабилности.

Свјетска банка свој индекс политичке стабилности, званично назван "Политичка стабилност и одсуство насиља/тероризма", дефинише као мјеру перцепције вјероватноће политичке нестабилности и политички мотивисаног насиља.

Вриједност овог индекса се креће између минус 2,5 и плус 2,5, с тим да негативне вриједности значе већи ризик, нестабилност и/или већи ризик од насиља/тероризма, док позитивне вриједности значе релативну стабилност и мањи ризик.

У случају БиХ, овај износ је одувијек био негативан у односу на друге државе бивше Југославије које посједују позитивне вриједности. С обзиром да је економија БиХ јако слична економијама других држава бивше Југославије, то је већ јасна индикација да постоји јака корелација између политичке структуре БиХ и негативних вриједности индекса политичке стабилности.

Додатно, када се посматрају појединачне године и политички догађаји, врло јасно се види да су најдубљи падови у вриједности индекса политичке стабилности директно повезани са кризама које је изазвао високи представник наметањем одлука.

Најјаснији примјер долази из 2011. године, када је наметање одлука у вези са "државном имовином" произвело једну од највећих институционалних криза у постдејтонској историји БиХ. Управо те године индекс политичке стабилности биљежи своју најнижу вриједност икада, приближно минус 0,82, што представља екстремно негативну перцепцију политичке сигурности и ризика.

Индекс се временом поправио као резултат одсуства наметнутих одлука високог представника.

Међутим, наметање измјена Кривичног закона БиХ 2021. године од самозваног високог представника Кристијана Шмита, након дужег периода без интервенција, поново је довело до високог степена институционалне блокаде и ескалације политичких тензија.

То је допринијело даљем паду политичке стабилности у БиХ, која је само продубљена најновијом кризом, када је у јуну 2023. године Народна скупштина Републике Српске усвојила закон о непримјењивању одлука високог представника, као одговор на одредбу која је захтијевала објављивање одлука високог представника у "Службеном гласнику Републике Српске".

Када се сагледа читав временски хоризонт од 1996. године до данас, образац указује на то да сваки пут када високи представник наметне одлуку која мијења политичке односе у БиХ, индекс политичке стабилности значајно пати.

То значи да тржиште, односно инвеститори, институције и међународни актери, сваки пут негативно процјењују такву врсту политичког шока. Ове вриједности нису само апстрактни статистички индикатор, већ директна информација инвеститорима да је БиХ политички високоризично подручје и да није добро мјесто за улагање.

Тако високи представник својим наметнутим одлукама утиче на раст БДП, јер индиректно блокира прилив страних директних инвестиција.

Поређење БиХ са другим државама бивше Југославије додатно потврђује ову тезу. Србија, Хрватска, Црна Гора и Сјеверна Македонија, упркос сличним економским структурама и заједничком транзицијском насљеђу, биљеже знатно веће приливе страних директних инвестиција од БиХ.

Док Србија у просјеку привлачи између седам и осам одсто БДП-а годишње кроз стране инвестиције, а Хрватска након уласка у Европску унију остварује стабилан раст прилива од око шест до осам одсто БДП-а, БиХ се креће на нивоу од свега два до три одсто. Чак и најмање економије региона, попут Црне Горе или Сјеверне Македоније, привлаче пропорционално више капитала захваљујући политичкој предвидљивости и мањој институционалној фрагментацији.

На основу података које је објавила Централна банка БиХ, прилив директних страних инвестиција у БиХ у 2024. години износио је 1,76 милијарди КМ, што је за 301,2 милиона КМ мање него у 2023. години, када је износио 2,06 милијарди КМ.

Овај тренд не треба да чуди када узмемо у обзир политичке кризе у БиХ које је проузроковао нелегитимни високи представник Кристијан Шмит наметањем својих одлука у последњих пар година.

Ово су јасни индикатори да је економски просперитет на простору читаве БиХ могућ само укидањем Канцеларије високог представника, јер свака наметнута одлука страног бирократе кошта грађане више стотина милиона КМ на годишњем нивоу.