Врањеш: Оставка Кристијана Шмита је крунски доказ нелегалности његовог мандата

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш оцијенио је за Први програм Радио Београда да начин на који Шмит одлази представља крунски доказ нелегалности његовог мандата.

"Он је доведен у питање из разлога што га Савјет безбједности није верификовао, а Савјет безбједности је једино тијело које је Дејтон одредио да верификује и именује високе представнике. Дакле, чињеница да он није поднио оставку Савјету безбједности како би требало, него том једном фантомском, недејтонском тијелу које се зове Савјет за имплементацију мира, говори у прилог чињеници да је руководство Републике Српске све ове године било у праву", изјавио је Врањеш у програму Радио Београда.

Према ријечима амбасадора БиХ, Шмит је изненада послао оставку Савјету за имплементацију мира (ПИЦ) уочи подношења извјештаја у УН. Иако је Шмит навео приватне разлоге, Врањеш истиче да се у кулоарима говори о притиску нове америчке администрације.

"Њему је запријећено санкцијама, речено му је да мора под хитно да поднесе оставку и брзо напусти БиХ. Све то му је речено од стране нове америчке администрације", рекао је Врањеш, објашњавајући да је Шмит био "лојалан војник Бајденове администрације" и да Вашингтон не гледа благонаклоно на експоненте бивше власти.

Као други мотив, Врањеш наводи планиране америчке инвестиције у гасовод "Јужна интерконекција" (ЛНГ са Крка), који чини конкуренцију руском гасу. У кулоарима се спекулише да је породица предсједника Трампа, тачније брат бившег савјетника за националну безбједност генерала Флина, повезана са тим компанијама.

"Они нису жељели да своје инвестиције окаљају тиранским методама као што су бонска овлашћења, наметања и завртања руку, него желе апсолутну леге артис ситуацију – да све одлуке доносе стране унутар БиХ, у складу са Дејтоном", нагласио је амбасадор, подсјећајући и на изјаву званичника САД при УН да је вријеме за транзицију управљања на локалне лидере.

Вашингтон као најизвјеснијег Шмитовог насљедника за ПИЦ предлаже италијанског дипломату Ландија (представника Малтешког реда при Ватикану), који би дошао на ограничен мандат и без бонских овлашћења, чему се Европа противи.

"Европи не одговара такав модел, они сматрају да треба да остане снажна међународна присутност. Спекулише се да француски и њемачки министри за Европу долазе у Сарајево да покушају да онемогуће долазак Ландија", каже Врањеш.

Осврћући се на Декларацију Народне скупштине Републике Српске, за коју је гласало 57 од 60 посланика, Врањеш истиче да су по Дејтону за све измјене потребни споразуми два ентитета.

"Овим актом Република Српска је јасно послала поруку Савјету безбједности да је једна од двије стране сагласна са потпуним гашењем позиције високог представника", изјавио је Врањеш, наглашавајући да су и Хрвати у БиХ ближи затварању или измјештању канцеларије у Беч, док једино бошњачка елита заговара останак ОХР-а.

Амбасадор је подсјетио да Анекс 10 третира само цивилну имплементацију, а да су бонска овлашћења настала мимо међународног права. Позвао се на изјаве Полин Невил Џонс и бившег представника Карлоса Вестендорпа који су касније признали да је то била "превара" како би се заобишле стеге међународног права. Као врхунац тога, Врањеш наводи Шмитово наметање измјена Кривичног законика БиХ по којима се данас суди Милораду Додику.

"Ту нигдје нема у савременим демократијама ниједан сличан примјер да је неко своје дјеловање издигао изнад закона. По том казненом дјелу ће се судити Милораду Додику, чиме је нарушена изборна воља српског народа. То је стварно невјероватно", упозорио је Врањеш.

Врањеш наглашава да је немогућност унутрашњег консензуса кључна заоставштина Кристијана Шмита, али подвлачи да је он дјеловао уз подршку ЕУ, која финансира ОХР са преко 50 одсто буџета чиме је, каже, прекршила сопствени Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).

Истовремено, недавни приједлог Карла Билта и Волфганга Петрича да се ОХР укине, али да се његове надлежности пребаце на Брисел кроз преговарачка поглавља, назвао је "кукавичјим јајетом" којим се покушава отимање имовине и укидање права вета Републици Српској.

"То је сасвим довољно да Република Српска распише референдум и пита своје грађане да ли желе више да остану као страна унутар БиХ у том процесу уласка у ЕУ", сматра амбасадор.

Врањеш сугерише да би се такав референдум о наставку евроинтеграција могао спровести унутар Републике Српске како би руководство имало јасне смјернице наспрам притисака из Брисела, који се према локалним актерима односи као према "вјечитим малољетницима". Као алтернативу савезима, амбасадор истиче принцип "у се и у своје кљусе" и развој кроз билатералне споразуме.

Насупрот Бриселу, Врањеш указује на раст степена разумијевања са Вашингтоном, наводећи примјере посјета Жељке Цвијановић.

"Раније би наши функционери у Стејт департменту досезали највише до нивоа замјеника помоћника секретара. Данас госпођа Цвијановић остварује директну комуникацију на министарском нивоу. Са новом администрацијом успостављамо партнерство и тражимо равноправан дијалог три стране, што Американцима више није проблем, већ само Сарајеву и Бриселу", нагласио је амбасадор.

Говорећи о предстојећим изборима 4. октобра, Врањеш у Републици Српској очекује континуитет актуелне власти због велике разједињености опозиције коју описује као "комичну". Наводи да је владајућа коалиција око СНСД-а потпуно хомогенизована и да ће имена кандидата објавити крајем јуна или почетком јула.

У Федерацији БиХ предвиђа стабилну позицију ХДЗ-а и велики повратак СДА Бакира Изетбеговића у Предсједништво БиХ, што представља нови ризик од прегласавања Хрвата и јачање иницијативе за трећи ентитет.

"Он је жице политичког система одврнуо до те мјере да још нису поотпадале, али нема никакве хармоније. Он је раштимовао БиХ до тог нивоа. Шанса за унутрашњи дијалог прије његовог доласка 2021. године била је значајно већа него данас када одлази. Овако данас, из 2026. године ако посматрамо, већа је шанса да ће се Босна и Херцеговина распасти, ја се надам мирно, него што можемо да се вратимо на те поставке које је некад својевремено Дејтон прописао", закључио је Александар Врањеш.