Парастос у Бањалуци за страдале у злочиначкој акцији "Олуја"

Свештенство бањалучке Епархије служи парастос у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци за пострдале у погрому Срба из бивше Републике Српске Крајине у августу 1995. године.

Парастосу присуствују предсједник Републике Српске Синиша Каран, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Радан Остојић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, представници града Бањалука и грађани.

Након парастоса предвиђено је полагање вијенаца код Централног спомен-обиљежја борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991. до 1995. године на Тргу српских јунака.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

Цвијановић: Сјећамо се страдалих у "Олуји" – наша је обавеза да их никада не заборавимо

На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу".

Мацут: "Олуја" једна од највећих трагедија српског народа, мир није заборав

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.