Ово су кандидат који су освојили хиљаде гласова, али су остали без мандата у НСРС

Док ће у скупштинске клупе ући посланици који су на изборима добили 300 или 400 гласова, многи кандидати које су заокружиле хиљаде бирача остали су „испод црте“. Највише их је, природно, из СНСД-а који је освојио апсолутно највећи број гласова на овим изборима, што је допринијело и томе да је кроз њихову листу теже освојити мандат.

Тајна лежи у унутарстраначком цензусу који на Општим изборима износи 20%. То значи да кандидати на нижим позицијама на листи морају освојити 20% гласова од укупног броја њихове листе да би се могли кретати унутар листе. Тако нпр. Ако је странка освојила 10.000 гласова, кандидат на 10. позицији мора имати 2.000 гласова да би се кретао ка горњим позицијама.

У Народну скупштину ушли и са 300 гласова: Ко су посланици са најмањом подршком бирача?

Они који су боље позиционирани прије избора, уколико нема кандидата који су прешли унутарстраначки цензус, могу освојити и мањи број гласова од кандидата испод себе, али да остану на истој позицији и тако лакше уђу у парламент.

Изборна јединица 3 – бањалучка регија

СНСД

Највише примјера имамо из бањалучке регије, односно Изборне јединице 3, гдје је и регистрован највећи број бирача.

Ту је СНСД као странка освојио 45.432 гласа, па је унутарстраначки цензус био 9.086. Само два кандидата су га прешла – Игор Додик и Горан Маричић. Међутим, они су већ имали добре „стартне позиције“, односно били су на 1. и 3. мјесту. Ипак, поједини кандидати су освојили огроман број гласова, али су остали испод црте.

Највише гласова након Додика и Маричића освојио је Никола Шобот – 7.395. Он је био 7. на листи и ту позицију је и задржао. Четврти по броју гласова био је Мирослав Јанковић, директор „Путева РС“, који је освојио 6.769 гласова, али због ниске позиције (15), није ушао у скупштину.

Ово су нови посланици: Погледајте ко по тренутним резултатима улази у НС РС

За њима слиједе Младен Илић (6.492 гласа) и Горан Талић (6.095 гласова) који су такође остали на својим позицијама, 12. и 6. С тим да би Талић, као и Шобот, уз одређена одустајања, могли постати посланици у НС РС. Велики број гласова, али без мандата, имао је Богољуб Зељковић којег је заокружило 3.706 бирача.

ПСС

Покрет „Сигурна Српска“ био је друга странка по снази у овој Изборној јединици са 30.000 гласова. Унутарстраначки цензус прешли су само носилац Драшко Станивуковић и трећи на листи Небојша Дринић.

И на њиховој листи било је оних који су освојили велики број гласова, али ће остати ускраћени за мандат. Четвртопласирани на листи био је Бојан Кресојевић са 3.073 гласа, али 10. позиција на листи онемогућила му је да обнови мандат посланика. Можда и највеће изненађење је Зоран Савановић, који је био пети по броју гласова – 3.010, али је био и посљедњи на листи, па је ријеч о „пировој побједи“. Адриана Басара освојила је 2.391 глас и такође је остала без мандата.

Шта су нам донијели избори: Бројке исте, али моћ СНСД-а је много већа

Остали

И у другим странкама забиљежени су случајеви да су кандидати освојили хиљаде гласова, али без награде за добар резултат. Саша Глигорић из СПС-а освојио 2.315 гласова, али је остао иза лидера ове странке Горана Селака. Међутим, уколико Селак поново буде министар, њега ће у скупштинским клупама наслиједити Глигорић.

У Социјалистичкој партији добар резултат је имао Петар Јокановић који је освојио 2.236 гласова, али неће бити посланик.

И на Листи „За правду и ред“ велики број гласова освојио је Саша Лазић Медо – 2.250, али остао је иза носиоца листе Игора Црнадка.

Све тројица су прешли унутарстраначки цензус, али њихове странке освојиле су по један мандат у Изборној јединици.

Остале изборне јединице

И у осталим изборним јединицама имали смо многе кандидате са великим бројем гласова, али због специфичних правила, нису освојили мандат.

Тако у Изборној јединици 2 у СНСД-у имамо чак троје кандидата са 3.000 или више гласова, а да неће постати посланици. То су Огњен Жмирић (3.325), Звјездан Панић (3.113) и Радојица Видовић (2.931). Унутарстраначки цензус је био око 5.300 гласова, па им освојени број гласова није био довољан да се крећу по листи.

Ово су нови посланици у Парламенту БиХ: Ево ко ће представљати Српску у Сарајеву

У Изборној јединици 4 и 5 на листама СНСД-а имамо два кандидата који су прешли унутарстраначки цензус, али неће бити посланици. На листи СНСД-а у ИЈ4 дошло је до преокрета, па ће Петар Јелић (2.357 гласова) ипак бити ускраћен за мандат. Њега је за четири гласа престигла Мара Гранула (2.361 глас). У „петици“ без мандата, за сада, остаје Милош Марјановић који је освојио 2.568 гласова, али је остао трећепласирани иза Данијела Јошића и Нине Букејловић.

У Изборној јединици 8 имамо случај да носилац листе са великим бројем гласова није освојио посланички мандат. У питању је Предраг Нешић, брат лидера ДНС-а Ненада Нешића, који је као носилац освојио 2.016 гласова, али странка није успјела да узме мандат.

У овој изборној јединици на листи СНСД-а имамо троје посланика са 2.200 и више гласова који нису били довољни за улазак у скупштинске клупе – Биљана Лаловић, Ђорђе Радић и Жељка Вукашиновић.

У шестици, односно Посавини и Бијељини, одличан, али недовољан резултат имао је Милан Дакић (СНСД) са 6.000 гласова. У СДС-у испод црте остала је досадашњи посланик Мирјана Орашанин са 2.370 гласова. Њу је управо са четврте позиције престигао Мирко Николић који је прешао унутарстраначки цензус са 2.698 гласова.

Дугогодишњи посланик у НСРС Споменка Стевановић имала је 3.886 гласова, али недовољно да пређе унутарстраначки цензус СНСД-а у ИЈ 7, па се није домогла мандата. Исти случај је и са Митром Лазићем, који је са посљедњег мјеста освојио 4.000 гласова.

У Херцеговини на листи СНСД-а на четвртој и 12. позицији остали су Недељко Перишић (3.564 гласа) и Јовица Видаковић (3.806) гласова, док је на листи СДС-а другопласирани био Веселин Вујовић. Он је прешао унутарстраначки цензус, помјерио се са треће позиције, али СДС је у овој ИЈ имао један мандат који је освојио носилац листе Огњен Бодирога.