Шта су нам донијели избори: Бројке исте, али моћ СНСД-а је много већа

Све је исто, али ништа исто није. Тако укратко можемо описати изборе који су иза нас. У погледу мандата и расподјеле политичке снаге у институцијама, ситуација није много другачија у односу на изборе 2022. године и крај актуелног мандата, али суштинска консталација односа је апсолутно другачија. Крај мандата СНСД је завршио са скоро индентичним бројем посланика, али овај пут они нису плод политичке трговине, него реално освојени мандати потврђени на иборима. Сви други, иако су задржали исти број мандата, сада имају значајно мањи уцјењивачки капацитет.

Баш то је суштина СНСД-ове побједе, али и додатна одговорност за све политике које ће се спроводити у наредне четири године – од именовања до политика које ће се спроводити.

Изборне технологије, односно скенери на изборима у БиХ нису донијели оно у шта су се њени најватренији заговорници највише надали, нити оно од чега су критичари страховали. Највећа снага и највећа побједа СНСД јесте управо у томе што су задржали своју ранију снагу и што су убједљиво побиједили и опозицију и партнере који су мислили да ће моћи расти науштрб њих.

Додиков политички салто

СНСД-у и Милораду Додику посложило се све тако, не у смислу да направи заокрет, него да лакше и брже спроведе у дјело оно што је започео у посљедњих годину дана.

Покушаји његове изолације од стране међународне заједнице кроз муслиманске институције у Сарајеву, уз потајно ликовање на унутрашњем плану, срушили су се као кула од карата.

Поредећи са прошлим Општим изборима, па и локалним изборима 2024. године, можемо рећи да опозиција није научила апсолутно ништа. Грешке не само да нису исправљене, него су подјеле и сукоби продубљени.

Још једном, показало се да је СНСД неприкосновен у погледу партијске организације и рада на терену. Њихов резултат није изненађење ако се погледа озбиљност организације, али јесте у контексту чињенице да су 20 година на власти и када се узме у обзир све оно што се дешавало претходне двије године.

Како то обично бива у БиХ, сваки напад из Сарајева на било шта или било кога у Републици Српској, врати се као бумеранг. Несхватљива је потреба Бошњака да из Сарајева дисциплинују или уређују Републику Српску. Помислио би човјек да ће се након оне срамоте са укидањем Светог Стефана као крсне славе опаметити, али не – покушали су да уклоне Милорада Додика, не марећи за суд народа. А Србима можете подвалити свашта, али неправедне судове баш тешко.

У погледу избора који су иза нас, велику улогу је играло и то што су поједини опозиционари видјели прилику да се Милорад Додик смакне баш тако подмукло, а не на изборима. И Сарајево, и тадашњи представници међународне заједнице и ти опозиционари по ко зна који пут су подцијенили његов прагматизам, способност прилагођавања и препознавања не само унутрашњих, него и ширих прилика. А на међународном плану му се поклопило све. На то све, смушена и подјељена опозиција. Такав поклон политички велемајстор неће пропустити. А Милорад Додик то, уз све мане, то јесте. Још једном је доведен до ивице, направио салто и прескочио оне који га гурају ка провалији. И имамо резултат какав имамо.

Исти омјер снага, али боља позиција СНСД-а

Строго гледајући, СНСД-ов резултат није ништа другачији него на изборима 2022. године. И тада су добили обје инокосне функције, додуше ону предсједничку након мјесеци натезања. Имали су огромну већину у Народној скупштини Републике Српске, исти број мандата у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, четири делегата у Дому народа БиХ (што ће се извјесно десити и сада).

Ово су нови посланици: Погледајте ко по тренутним резултатима улази у НС РС

У апсолутним бројевима, и они су имали мање гласова. Али вишеструко већи пад доживјели су, како опозиција, тако и СНСД-ови коалициони партнери. Међутим, поређење апсолутних бројева овдје није релевантно, јер на изборе је изашло 100.000 људи мање него раније, могућност манипулисања гласовима је доведена до скоро немогућег, па треба говорити о расподјели кроз мандате и реалну политичку снагу.

Народна скупштина

Иако је СНСД имао 25.000 гласова мање, број освојених мандата у скупштини је значајно већи – прошле изборе освојили су 27 мандата, сада ће имати чак 34. Иако су 2022. у републички парламент ушли са 27 посланика, мандат су завршили са 32 посланика усљед прелазака појединаца у њихов клуб. Дакле, у НСРС они су јачи за 2 посланика.

Није се много промијенило ни код њихових коалиционих партнера. Они су имали вишеструко мање гласова него раније, али број посланика остаје исти.

Сви њихови коалициони партнери имаће исти број мандата као на крају сазива 2022-2026. ДНС-НПС, Социјалистичка партија и Уједињена Српска ће тако имати по пет посланика, СПС четири и придружиће им се Славенко Ристић као предсједник РСС. Дакле, коалиција окупљена око СНСД-а имаће 54 посланика, што није двотрећинска већина коју чини 56 посланика.

Међутим, за сва важна питања која подразумијева двотрећинска већина, они неће имати проблема да је окупе, јер вето српског члана Предсједништва БиХ увијек ће подржати дио или читава опозиција, а код избора делегата за Дом народа БиХ изгледно је да ће имати подршку два посланика „Коалиције за државу“.

А иако имамо исти или мало измијењен распоред снага, ситуација је знатно другачија. СНСД више неће, а не би ни требало, да трпи уцјене од стране коалиционих партнера и те односе моћи ће да постави на реалне основе – „ми смо главни, а ви нас пратите“.

Ово су нови посланици у Парламенту БиХ: Ево ко ће представљати Српску у Сарајеву

Што се тиче опозиције, ту је ствар такође слична. СДС је задржао 11 посланика, раст је доживио ПСС, односно раније ПДП, који ће сада имати 12 посланика у односу на претходних осам. Листа „За правду и ред“ имаће четири посланика, али више неће бити представника Народног фронта који нису прешли цензус. Тако ће њихов број руку у Скупштини бити већи само за два посланика у односу на крај сазива 2022 – 2026.

Оно што је другачије у односу на ранији сазив скупштине је да је снага тзв. „пробошњачких странака“ значајно умањена – умјесто досадашњих пет посланика, сада ће имати свега 2. „Коалиција за државу“ сада није успјела ни да пређе изборни цензус од три одсто.

Ниво БиХ

Апсолутну побједу СНСД је имао и на нивоу БиХ, гдје је обновио шест мандата у Представничком дому ПС БиХ, а извјесно је да ће и у Дому народа поново имати четири мандата. Сигурно да више неће дозволити да им се понови жријебање из Киндер јајета и да остану без делегата.

Међутим, најважније је оно што су добили у Предсједништву БиХ. И ту, наравно, не мислим само на Жељку Цвијановић, него на Даријану Филиповић. По први пут, СНСД и ХДЗ биће заједно у Предсједништву БиХ што ће им омогућити да лакше контролишу политичке процесе у Сарајеву.

СНСД незаобилазан на нивоу БиХ: Извјесна и четири делегата у Дому народа

Контрола унутрашњих процеса кроз сарадњу СНСД и ХДЗ са неком од бошњачких опција кроз Парламентарну скупштину, посебно уз снагу у Дому народа, али и кроз Предсједништво БиХ донијеће сигурно другачије и нове односе. То ће се посебно одразити и на спољном плану, гдје више нећемо имати узурпирање дипломатије од стране махалашке политике из Сарајева.

Република Српска сада има прилику да напокон преузме кључна дипломатска мјеста и заустави вишегодишње силовање дипломатије које су спроводили бошњачки представници. Уз оно што је Бањалука у протекле двије године успјела да уради на међународном плану кроз обнову односа са САД, јачањем сарадње са Израелом и Русијом, то може донијети огромне бенефите.

Опозиција

Невјероватно је да након 20 година, а поготово у посљедње четири и двије године опозиција није научила баш ништа. Грешке не само да су понављане, него су погоршаване, подјеле продубљиване. Након сваког пораза слушали смо приче о томе да ће се урадити извјештаји, да ће се анализирати резултати, али дјелује да резултати не само да нису анализирани, него да никада нису представљени било коме у странци.

Скенирање избора: Илузија о малој излазности и доминација СНСД

Некада народни покрет, државотворна странка, организација која је била примјер како се раде избори - СДС, данас изгледа као интелектуалац који се пропио и претворио се у скитницу која сједи у отрцаној кафани. И даље он каже коју паметну, у њему још има оног интелекта, али је само пијанац. И нико више његово мишљење не поштује, сви га сажалијевају.

Претјерани ентузијазам који је показивао ПСС показао се неоснован. Дефакто, они имају раст, постали су друга политичка снага у Републици Српској. Али да питате предсједника тог покрета да ли је то била његова амбиција и да ли је баш такав резултат очекивао на изборима, шта мислите да би рекао? Претјерана амбиција коју је показивао након побједе 2024. године, оличена у оном слогану „Сигурно“, покошена је реалношћу. Са појединим кадровима који ни по чему нису заслужили да воде мјесну заједницу, а камоли државу, скупљајући "с коца и конпца", брзо се не могу правити изборни резултати.

Нису ни у СНСД-у све академици, у политици не треба ни да буду, али окупити екипу полуписмених и претјерано амбициозних и очекивати да ће за неког то представљати „боље“ и да ћете тиме замијенити СНСД, погрешно је на више нивоа.

Посебно треба да их отријезни резултат у Бањалуци. Вођење политика у којем не чујете критике, масовно грађење, стављање кружних токова гдје им и није мјесто, преоравање ријека, спровођење свих замисли које су ваш лични хир, а да не чујете ниједну критику, не може. Све и да су те ствари најбоље на свијету, ако не чујете критике, па макар да и о њима расправите, то не води дугорочно у добре ствари.

Али, један лош резултат је у каријери младог градоначелника можда и добар, да га спусти на земљу. Рада, политичке интелигенције и преданости му не недостаје, само му је требало мало додира са реалношћу и да види да није Богом дан.

Листа „За правду и ред“ Небојше Вукановића у броју мандата остала је иста, али и они су доживјели шамар. Признао је то и Небојша Вукановић, али опет није дозволио да се у питање доведе његова непогрешивост, па је за све оптужио народ. То је било поприлично тужно слушати. Таква политика која оптужује све за издају и криминал, дижући само себе на пиједастал поштења, прошла је реално – у Републици Српској постоји 23.000 острашћених људи који би спроводили пријеке судове. Они су само гласни, али нису већина. А сада се најбоље показало колико је за политику релевантан број реакција, кликова и коментара на друштвеним мрежама.

Ипак, његово одсуство у Народној скупштини итекако ће се осјетити – како за ЛПР, тако и за читаву опозицију, коју је Вукановић често носио на својим леђима.

Губитници

Највећи губитници ових избора јесу Народни фронт и Воља народа Српске. Народни фронт Јелене Тривић је губитник у континуитету, а сада су доживјели свој коначни крах. Након пораза на предсједничким изборима, формирање странке која се заснивала искључиво на осветничкој политици Драшку Станивуковићу, испоставиће се била је аутистична.

Бољка Јелене Тривић је она пдпевоска, односно дијела чланова некадашњег ПДП-а који су политику посматрали исувише салонски. То на изборима не пролази, а у комбинацији са сујетом и бескичменим, лицемјерним заокретом у односу на тог истог Драшка Станивуковића је погубно. Ова странка изгубила је смисао свог постојања и било какву релевантност на изборима, а више је нема ни Јелена Тривић чијих 1.500 гласова не може имати никакву тежину.

Воља народа Српске Владе Ђајића представљена је као највећи губитник избора. Јесте изненађење да Ђајић лично није имао већи број гласова, па чак и да није освојио мандат у Бањалуци, али само су наивни могли очекивати да ће та странка имати већу подршку ван Бањалуке од ове коју су имали.

Испоставило се да је нема ни у Српској, ни у Бањалуци. Странка направљена мало прије избора, недостатак страначке инфраструктуре и ослањање на „стару славу“ Ђајића, показало се као кључно да се мандат не освоји. Резултати се не могу правити напречац, а странка преко ноћи. А бирачи су оцијенили да толике количине шатора, крајишких пјевача и разних пјевачки просто не воде ничему озбиљном. За симпатије то је довољно, али за глас очигледно није.

Закључак

На крају, можемо рећи да је ситуација на површини остала иста, али да су се суштински односи промијенили. Милорад Додик и СНСД успјели су да своју снагу потврде на терену, неутралишу спољне утицаје, ослабе опозицију и истовремену смање уцјењивачки капацитет сопствених партнера

Овакав исход им оставља и потпуну контролу, али и комплетну одговорност за наредне четири године.

Опозиција излази додатно ослабљена из овог изборног процеса, а неминовно је гашење појединих странака и одлазак појединих личности са политичке сцене. СДС је спао на љуштуру некадашњег гиганта, а искуство нам говори да ништа неће научити ни у наредне четири године. ПСС је доживио отрежњујући шамар и уз бољу стратегију у наредне четири године сигурно ће постати лидери опопозиције.

Превиђање Додиковог прагматизма и ослањање на спољне факторe уместо на теренски рад још једном су се показали као фатална грешка свих његових конкурената.

У коначници, нови изборни циклус доноси Републици Српској стабилну скупштинску већину и значајно јачу дипломатску и институционалну позицију у односу на Сарајево и међународне актере. Сада је све на СНСД-у, Сави Минићу и Жељки Цвијановић. И, наравно, Милораду Додику.