Милан Миличевић о стању у СДС-у, Бланушу позвао да поднесе оставку

Милан Миличевић, бивши предсједник СДС-а и начелник општине Теслић, огласио се о стању у СДС-у, истовремено позивајући Бранка Бланушу, актуелног предсједника ове странке, да поднесе оставку.

Миличевићево писмо преносимо у цијелости:

Дуго се суздржавам коментарисати стање у СДС-у и одлуке и саопштења која доноси професор у улози првог човјека странке.

Одбијам пристојно многобројне позиве новинара разних медијских кућа не желећи рећи ниједну ријеч која би продубила ионако тешко стање у СДС-у.

Свакодневно разговарам са искреним, прекаљеним члановима странке, многи ми пишу, прилазе, траже одговоре. То су људи који никада од странке нису ништа добили, а нису ништа ни тражили осим што је воле и сматрају је темељем Републике Српске.

И они се питају има ли спаса СДС-у и вриједи ли се даље борити?!

Професоре, избацио си из странке градоначелника Бијељине и члана Предсједништва СДС-а, а ево данас си “декоптирао” неколико чланова Главног одбора странке.

Знаш ли, професоре, да тај појам (декоптирање) не постоји у досадашњој пракси, не постоји у српском језику, а не постоји ни у Статуту СДС-а?!

Нису важна имена “декоптираних”. Важно је да су то чланови Главног одбора које сам, у складу са статутом странке, коптирао као тадашњи предсједник СДС-а.

Никада ниједан предсједник СДС-а то није урадио, а ти, професоре, ето јеси. И по томе ће те многи памтити као предсједника, кад по нечему добром не могу. Не знам, нити ме баш много занима, да ли те потезе радиш сам или постоје неки ментори, али знам и то ме јако занима да је то још један од потеза којима урушаваш СДС.

Не чује ни чланство СДС-а, ни јавност од тебе, професоре, никакве сувисле политичке поруке, а поготово не неку визију будућег д‌јеловања СДС-а као алтернативе постојећем режиму.

Није јавност, професоре, чула од тебе те поруке ни током предизборне кампање и због тога ниси побиједио!

А ти упорно кривце за пораз тражиш у другима и те друге избацујеш из странке или из Главног одбора. <<< Опширније

Рекао сам ти професоре након ванредних предсједничких избора у новембру прошле године шта ће ти се догодити ако прихватиш да будеш предсједник странке и управо се то и догодило.

Потрошили су те управо они који су те и предложили.

Али ниси битан ти, професоре, нити сам важан ја, важна је Српска демократска странка која се урушава.

Морални чин и шанса за спас странке би била твоја оставка, професоре.

Изгледа да је и теби и још некима једино важна лична позиција, а не будућност СДС-а.

Али за лично позиционирање важно је побиједити на изборима, а то значи добити подршку бирача који ти вјерују, који у теби виде наду да доносиш промјене. Та особа мора имати знање, енергију, вољу, харизму, упорност, стрпљивост, посвећеност, достојанство, искреност.

Све ово ти, професоре, говорим у најбољој намјери као члан СДС-а који је био и предсједник Мјесног одбора и предсједник Општинског одбора и предсједник Главног одбора и предсједник СДС-а, који је добио повјерење бирача да постане одборник и четири пута градоначелник и да побиједи на референдуму о опозиву начелника ако ти то нешто уопште значи.

Црвено дугме за узбуну је одавно притиснуто!

Оставка, професоре, хитна сједница Главног одбора не само ради кандидовања делегата у Дом народа (гђе се вјероватно видиш), него ради расписивања унутарстраначких избора и сазивање скупштине странке за спас СДС-а.

У противном неће више бити никога кога ћеш моћи искључити нити кога ћеш моћи декоптирати!