Мазалица: Каква је то истина која се плаши питања?

Сваке године у јулу одржавају се скупови у знак сјећања на српско и бошњачко страдање у Подрињу и околини Братунца и Сребренице, али док се од једних тражи безусловно прихватање квалификације "геноцид", други нису дужни да признају ни злочин, изјавио је Срни шеф Клуба СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица.

"Ако би неко о јулу 1995. године говорио без помена бошњачких жртава — с правом бисмо рекли да фалсификује историју. А како се онда зове када се о Сребреници говори без Братунца, Кравице, Скелана, Залазја и српских села која су горјела 1992. и 1993. године? И то је селективна историја. Само што је једна селекција кажњива, а друга пожељна", истакао је Мазалица.

Мазалица каже да не пориче ничију смрт, не оправдава ниједан злочин и не велича ниједног злочинца, али да не пристаје да му Валентин Инцко остави у насљеђе кривични закон који треба да одреди докле смије да иде његово питање.

Он је упитао - каква је то истина која се плаши питања?

Мазалица је истакао да се истина доказује чињеницама, документима, именима, форензиком и слободном науком, али се не брани тужиоцем и полицијом.

"И каква је то истина, и какви су њени стражари, ако грађанин ове земље мора прво да ангажује адвоката да би питао сљедеће - да ли разликујемо човјека који је заробљен, па погубљен од војника који је са оружјем погинуо у борби током пробоја читаве једне дивизије према Тузли? Може ли се говорити о геноциду ограниченом на простор једне општине и може ли се говорити о намјери уништења једног народа ако су жене и дјеца из те једне општине организовано премјештени на сигурне локације?", упитао је Мазалица.

Он је констатовао да Адолфу Хитлеру никада није суђено и никада није правоснажно осуђен, те упитао да ли Тужилаштво и Суд БиХ поступају по закону по којем је дозвољено величање Адолфа Хитлера?

"Може ли судија да закључа историју и понесе кључ кући?", пита Мазалица.

Он је нагласио да историчари и данас расправљају о догађајима старим 100, 200 и 500 година.

"Само се код нас тражи да о догађају из 1995. године престанемо мислити зато што је неко одредио која реченица је дозвољена. Јер оног тренутка када држава каже да постоји питање које не смијете поставити, она више не штити истину. Она признаје да се боји одговора", истакао је Мазалица, преноси Срна.