КАКО ЈЕ ГЛАСАЛА БАЊАЛУКА? Комплетан извјештај са бирачких мјеста и велика разлика у односу на остатак БиХ

Парламентарни избори у Србији донијели су потпуно неочекиван обрт и јасан географски парадокс у гласовима. Најновији подаци Републичке изборне комисије (РИК) отварају озбиљна питања о разликама у политичком пулсу матице и дијаспоре.

Коалиција „Александар Вучић – Уједињена Србија” остварила је апсолутну доминацију међу држављанима Србије у Босни и Херцеговини. Са друге стране, бирачи у самој Србији дали су већинско повјерење Студентској листи, чиме је направљен дубок јаз између двије гласачке базе.

Обрађена су сва 28 бирачка мјеста у БиХ, на која је изашло укупно 16.139 гласача. Вучићева листа је на овом терену почестила конкуренцију маргиналним резултатима, освојивши чак 79,18 одсто гласова (12.684 листића). Другопласирана Студентска листа у БиХ је успјела привући тек 17,93 одсто бирачког тијела (2.872 гласа). То потпуно одудара од коначног стања у матици. Тамо је Студентска листа, на основу 97,56 одсто обрађених мјеста, тријумфовала са 52,71 одсто, док је Вучићева опција остала на 39,17 одсто гласова.

Преглед гласања по градовима и регијама

Ипак, унутар саме Босне и Херцеговине подршка није била потпуно хомогена, а резултати по регијама откривају занимљиве микро-трендове:

• Бањалука (три бирачка мјеста): Вучићева листа је у овом граду освојила 73,10% (2.285 гласова), док је Студентска листа остварила свој бастион са 24,54% (767 гласова), уз нешто скромнију излазност од 67,58%. Гледано по појединачним кутијама, у Генералном конзулату однос је био 697 према 252, у Пословној згради М:тела 688 према 252, док је у Телекомуникационом центру М:тела Вучић однио 900, а студенти 263 гласа.

• Градови са највећом подршком студентима: Требиње и Сарајево су отишли корак даље од Бањалуке. У Требињу је однос био 55,66% за Вучића наспрам високих 41,55% за студенте, док је у Сарајеву Вучић узео 58,31%, а Студентска листа 35,79%.

• Крајина: Приједор је гласао са 72,41% за Вучићеву листу и 18,62% за Студентску. Градишка је донијела 87,30% према 11,90%, Мркоњић Град 89,31% према 9,54%, док је у Дрвару тај однос износио 85,14% према 13,71%.

• Семберија, Посавина и Подриње: Овдје је забиљежена готово једногласна подршка актуелној власти у Србији. Најекстремнији примјери су Брањево са 94,38% (Студенти 4,49%) и Добој са 94,13% (Студенти 4,76%). Лопаре (91,27% / 8,05%), Власеница (91,07% / 5,44%) и Модрича (90,68% / 5,47%) такође су прешли праг од 90 одсто подршке Вучићу. Бијељина је гласала са 80,03% према 17,38%, Брчко 78,84% према 17,63%, Зворник 85,44% према 11,99%, Братунац 82,55% према 12,29%, а Угљевик 81,57% према 16,47%.

• Источни дио Републике Српске: На Палама је Вучић обезбиједио 82,57% (Студенти 14,98%), у Соколцу 85,41% (Студенти 10,32%), у Рогатици 89,57% (Студенти 9,41%), у Вишеграду 79,32% (Студенти 18,15%), Рудом 81,76% (Студенти 11,89%), Фочи 79,33% (Студенти 16,76%) и Новом Горажду 92,59% (Студенти 6,30%).

• Мостар: Једино веће бирачко мјесто у Херцеговини забиљежило је резултат од 83,84% за Вучићеву коалицију и 15,28% за Студентску листу.

Шта откривају резултати?

Ови подаци јасно указују на дубок јаз у политичком расположењу између дијаспоре у БиХ и гласачког тијела у самој Србији. Док је у матици тријумфовала Студентска листа, у БиХ је актуелна власт задржала готово плебисцитарну подршку на свих 28 мјеста.

Ипак, ни унутар саме БиХ гласање није било хомогено. Бањалука се издвојила као кључно упориште за студентске гласове – иако је у њој гласало мање од петине укупног броја изашлих у БиХ, одатле је стигло више од четвртине свих гласова које је Студентска листа добила у овој земљи (26,71%).

Поред Бањалуке, Требиње и Сарајево су показали да урбанији центри и мјеста са мањом излазношћу имају знатно већу склоност ка алтернативним изборним опцијама у односу на остатак регија гдје подршка владајућој коалицији прелази и 90%.