Иницијатива за враћање споменика Фердинанду открива поданички менталитет

Иницијатива Градског вијећа Сарајева за враћање споменика Францу Фердинанду изненађујућа је ако се тумачи кроз историјске чињенице, али не и кроз призму политичког додворавања, опортунизма и поданичког менталитета, изјавио је Срни историчар Боривоје Милошевић.

Милошевић је навео да та иницијатива не изненађује ни у контексту чињенице да су се власти у Сарајеву у послијератном периоду потрудиле да из тог града избришу готово сваки траг постојања младобосанског покрета.

"Са друге стране, иницијатива јесте иненађујућа ако је посматрамо у контексту историјских чињеница. Аустроугарска је била окупатор. Франц Фердинанд је један од симбола тог окупаторског режима", рекао је Милошевић, који је редовни професор на Катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Он је истакао да је та иницијатива изненађујућа и ако се сагледају чињенице из односа муслиманске заједнице према аустроугарској окупацији и присуству у БиХ.

"Муслимани су 1878. године пружили веома јак оружани отпор аустроугарском окупатору. Они су 1881. на 1882. годину заједно са Србима учествовали у устанку у Херцеговини подигнутом због доношења `војног закона`. Муслимани су крајем 19. и почетком 20. вијека против аустроугарског режима водили десетогодишњу борбу за заштиту властитих угрожених вјерских и школских права која су до тада уживали. Под притиском тог окупатора у неколико таласа муслимани су се масовно исељавали из БиХ", подсјетио је Милошевић.

Милошевић је указао да су сада, узимајући у обзир те чињенице, потомци људи који су се борили против окупатора - одлучили да том окупатору подигну споменик.

"Ако тумачимо чисто историјске чињенице, онда је то прилично изненађујуће. Али није ако то посматрамо у контексту неке дневне политике", навео је Милошевић.

Градско вијеће Сарајева усвојило је иницијативу за враћање споменика Францу Фердинанду и његовој супрузи код Латинске ћуприје, некадашњег Принциповог моста.

Споменик Францу Фердинанду и његовој супрузи уклоњен је са локалитета Латинске ћуприје и уништен након завршетка Првог свјетског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.