Кољевић: Први Устав Републике Српске - израз тежње Срба за слободом

Историјски, правни и политички значај доношења првог Устава Републике Српске је немјерљив и, прије свега, представља израз колективне тежње Срба за слободом и свијести народа и оних који су га предводили о значају државе и њене изградње као светом циљу, изјавила је Срни сенатор Српске Богдана Кољевић.

Она је нагласила да су Срби и прије 34 године имали све основне прерогативе државности - народ, територију и Устав из којег је произашло комплетно институционално уређење и на темељу којег је Српска постала Република која има свог предсједника, парламент, владу, као и своју војску.

- Српска државност је управо кроз Устав конституисана као трајно опредељење за правни, национални и демократски поредак. Демократски, јер је установљена равноправност свих народа и грађана Српске, а национални и правни, јер је постало јасно да Србима нема опстанка без државе - наводи Кољевићева.

Српска државност је, истиче Кољевићева, доношењем Устава утемељена у миру, прије било каквих сукоба у БиХ и појављује се као историјски избор легалитета и легитимитета као трајне основе Републике Српске.

Она је подсјетила да су само Срби на географском простору БиХ имали и ту врсту свијести и Устав.

Кољевићева указује да је муслиманска заједница имала неважећи Устав непостојеће државе, као и да хрватска заједница није имала свој устав.

У којој мјери је Устав из 1992. био израз државотворности, наводи она, најбоље свједочи чињеница да је био основа на свим преговорима, а посебно у Женеви, чији значај је највећи јер је из тих преговора послије произашао Дејтонски мировни споразум.

- Устав је био темељ на основу којег је Република Српска препозната и призната као правни и политички субјект на светској сцени и управо као таква је међународно афирмисана и верификована Дејтонским мировним споразумом - истакла је Кољевићева.

Скупштина српског народа БиХ донијела је Устав 28. фебруара 1992. године који је једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању и гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба, те једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ након референдума одржаног 1. марта на којем нису учествовали Срби.