Додик: „Силос“ системски организовано мучилиште за Србе – да се не заборави, да се не понови

Предсједник СНСД-а Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор "Силос" у Тарчину код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, био системски организовано мучилиште у којем су цивили, дјеца, труднице, старци злостављани, премлаћивани, изгладњивани и психички ломљени у крајње нехуманим и нељудским условима.

Додик је нагласио да је и данас, 30 година од затварања, злогласни логор "Силос" у Тарчину симбол страдања и патње српских цивила, болна опомена и отворена рана у колективном памћењу српског народа.

"Мучења и понижења која су доживјели логораши само због српског имена, презимена и поријекла најдубљи је морални суноврат савремене цивилизације и то у режији оних који и дан данас причају о наводној демократији, мултиетичности и суживоту", истакао је Додик.

Он је додао да су Срби по ко зна који пут показали своју наивност вјерујући комшијама муслиманима и комунистичкој утопији о братству и јединству, које је највише коштало упрво српски народ, чији су преци на овим просторима донијели слободу 1945. године.

"Мислили смо да је фашизам коначно побијеђен и сахрањен. Међутим, деведестих година прошлог вијека пробудили су се и повампирили потомци присталица највећег зла 20. вијека - мрачне идеологије нацизма и фашизма и настојали да заврше оно што нису у Другом свјетском рату. Потомци присталица Ханџар дивизије наставили су да врше невиђене бруталне злочине над недужним српским народом, а један од вјечних симбола тог зла су зидине 'Силоса' које најбоље знају мрачну и болну истину", нагласио је Додик.

Лидер СНСД-а је додао да посебну тежину носи чињеница да је тај логор био активан и након потписивања Дејтонског споразума.

"И док је свијет говорио о окончању рата и миру, у Сарајеву су и даље постојали организовани логори у којима су Срби трпјели тортуру. То је још једна у низу мрља на савјести свих који су тада ћутали. Али, они немају савјести, ни стида, ни осјећаја кривице и одговорности. То су мучитељи без скрупула и било каквог обзира", нагласио је Додик.

Страдање Срба у логорима не само у Сарајеву, већ у цијелој БиХ не смије бити прешућено, умањено, нити релативизовано.

"Свака жртва има име, презиме, породицу и право на истину. Сјећање на 'Силос' није питање политике, већ питање људскости и емпатије. И три деценије након затварања логора бол је и даље жива, али боли и чињеница да је Хашки трибунал одбио да се бави овим предметом и пребацио их Тужилаштву БиХ, које ли ироније, смјештеном, такође, у згради некадашњег логора за сарајевске Србе.

Исход судског поступка, нажалост, поново и увијек потврђује да се квазиправосудне институције у БиХ површно или никако баве злочинима над Србима, а њихове пресуде су примјер фарсе и изругивање жртвама и правди", нагласио је Додик.

Када Сарајево говори о рату, подсјетио је, прича је увијек иста – опсада, гранате, патња, и та страна је стално присутна у јавности, медијима и политичким порукама.

"Међутим, оно о чему се упорно ћути јесте судбина Срба у Сарајеву и околини, злостављања, логори, прогони, убиства и систематско застрашивање које је довело до нестанка готово цијелог једног народа из града који је вијековима био и њихов", нагласио је Додик.

Он је рекао да истина не може бити једносмјерна, не може се градити морална позиција на сопственој жртви, а истовремено затварати очи пред туђом.

"Срби у Сарајеву нису нестали природним путем нити добровољно. Хиљаде породица су током рата прошле кроз пријетње, хапшења, одвођења у логоре попут 'Силоса', 'Виктор Бубња', премлаћивања, притиске да напусте станове и имовину. Многи су убијени, а њихова судбина је и данас непозната.

О томе се у Сарајеву не прича, јер се то не уклапа у њихову слику рата у којој постоји само један страдалник и само једна истина - муслиманска. Али без признања да су и Срби били жртве злочина, прогона и системске дискриминације, нема искреног суочавања с прошлошћу, већ само политичка злоупотреба патње, мучења и бола", указао је Додик.

Предсједник СНСД-а је навео да истина није пријетња никоме ко нема шта да крије, али јесте наративима који се годинама у Сарајеву и другом ентитету граде и његују на селективном памћењу.

Он је поручио да је обавеза данашњих генерација да чувају истину о Одбрамбено-отаџбинском рату, не ради освете, већ ради достојанства властите жртве и опомене будућности.

"Друштво које заборавља своје страдалнике ризикује да му се историја понови, као што се поновила деведесетих година када смо као народ 'пали' на причу о југословенству и вјештачком концепту братства и јединства.

Зато 27. јануар 1996. године, али и сваки датум, као и свака годишњица треба да буду тренутак сабраности, поштовања и молитве за све који су прошли голготу не само 'Силоса', већ и других логора за Србе, сарајевског егзодуса, злочина у Подрињу, Херцеговини, Крајини, али и подсјетник да правда и сјећање остају дуг који се мора испунити. Да се не заборави. Да се не понови!", поручио је лидер СНСД-а Милорад Додик.