"Демократија, суверенитет и владавина права морају бити враћени БиХ"

БиХ морају бити враћени демократија, суверенитет и владавина права, истиче се у извјештају Владе Републике Српске упућеном Савјету безбједности УН.

У извјештају се наводи да су током низа година високи представници, као и Кристијан Шмит, који је присвојио ту функцију, наметали законе БиХ сопственим одлукама, иако за то нису имали никакво правно овлаштење, те упркос одредби Устава БиХ да све законе мора усвојити законодавна власт.

Указује се да је посебно драстичан примјер Шмитова једнострана одлука којом је непоступање по одлукама високог представника прогласио кривичним дјелом, потпуно заобишавши демократске уставне институције БиХ.

- Ова противправна одлука потом је спроведена кроз институције правосуђа на нивоу БиХ, које су под контролом Бошњака, како би се кривично гонио демократски изабрани предсједник Републике Српске Милорад Додик због извршавања изричите уставне обавезе да прогласи законе усвојене на нивоу ентитета - истиче се у извјештају.

Подсјећа се да је након изрицања пресуде, Централна изборна комисија БиХ увела измјене које је наметнуо Шмит и предсједнику Додику одузела мандат, те изнудила расписивање превремених избора.

- Координисаним слиједом противправних одлука једног странца, инструментализованог правосудног активизма и поступања органа управе на нивоу БиХ, домаћи уставни поредак практично је стављен ван снаге, а демократске институције БиХ сведене на пуке посматраче спровођења споља наметнутих одлука - указује Влада Српске.

У извјештају се истиче да је неизабраном странцу омогућено да истовремено прописује кривична дјела, одређује забрану обављања политичких функција и поништава изборну вољу грађана, чиме су погажена темељна демократска начела народног суверенитета и подјеле власти.

Наглашава се да све више упућених посматрача увиђа да се мора окончати ера високог представника који сматра да има право да влада путем одлука.

- Од Шмитове "оставке" у мају, кључни креатори политика и многи други посматрачи широм свијета коначно све отвореније признају да се диктаторска владавина високог представника мора без одлагања окончати - наводи се у извјештају.

Из Владе Српске истичу да је најзначајније то што су Сједињене Државе јасно ставиле до знања да сада подржавају суверенитет БиХ, што значи да инсистирају на томе да одлуке доносе демократски изабране институције БиХ, а не да их намеће високи представник.

Подсјећа се да је на сједници Савјета безбједности УН посвећеној БиХ од 12. маја, замјеник амбасадора САД при УН Тами Брус изјавила да ОХР "никада није био замишљен као трајна институција" и јасно поручила да је "суверена БиХ она у којој одлуке доносе домаћи лидери, који проналазе прагматична рјешења за своју земљу, уз подршку међународних представника, а не по њиховом диктату".

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић срдачно је поздравила нови приступ САД, изјавивши да апсолутно подржава напоре америчке администрације усмјерене ка реафирмацији суверенитета БиХ.

- Захвални смо званичницима Сједињених Држава на напорима да се афирмишу локална рјешења, унутрашњи дијалог конститутивних народа и пуна одговорност демократски изабраних институција на свим нивоима власти у БиХ - навела је тада Цвијановићева.

У мају су, како се подсјећа у извјештају, двојица бивших високих представника Карл Билт и Волфганг Петрич реаговала на Шмитову најаву "оставке", поновивши своје позиве на затварање ОХР-а.

У извјештају се наводи да је Билт на друштвеној мрежи "Икс" написао да је послије 30 година ОХР изгубио сврху свог постојања и да је потребна нова иницијатива.

Виши аналитичар за западни Балкан у Европској иницијативи за стабилност Аднан Ћеримагић изјавио је у мају да је ОХР у супротности са владавином права јер не испуњава ни основне демократске критеријуме.

Предсједник њемачког либералног истраживачког центра "Фрајблик институт" Сабине Беплер-Шпал написала је у мају да је повлачење америчке подршке Шмиту корак који треба поздравити.

- Нека његово уклањање означи почетак раздобља у којем ће демократија и слобода добити прилику - навела је она тада.

"Сарајево Тајмс" у јуну је објавио да је највеће хрватске политичке странке у БиХ једногласне у ставу да је дошло вријеме да /ОХР/ престане са радом...

Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић у јулу је поновио свој став да ОХР мора бити затворен како би БиХ могла напредовати. С тим се слажу и познаваоци прилика у региону.

Марко Прелец из Међународне кризне групе изјавио је у августу за "Дојче веле" да је став САД о високом представнику исправан.

- Тридесет година након окончања непријатељстава, веома је тешко објаснити зашто и даље треба да постоји међународно именовани званичник са овлашћењима каква су високи представници имали у БиХ - навео је тада Прелец.

У чланку објављеном у августу у часопису "Харвард џурнал оф ло енд паблик полиси" Џозеф Е. Шмиц и Брајан Т. Кенеди пишу да је именовањем Американца за вршиоца дужности високог представника 1. јула 2026. године дошло вријеме да се тиранска бонска овлаштења Канцеларије високог представника, на основу којих су донесене стотине "тобожњих законодавних аката", буду проглашена ништавим аб иницио, односно ништавим од самог почетка, као да никада нису ни постојали.

Они међународни актери који истински подржавају суверенитет БиХ и залажу се за њену стабилност и просперитет, нарочито они који тврде да поштују демократију и владавину права, требало би да, као што су то многе друге државе већ учиниле, позову на окончање противправног вршења "извршних" овлаштења високог представника, како би демократски изабране институције БиХ преузеле пуну одговорност за управљање земљом.

Дјеловање бирократског апарата под управом странаца, који не подлијеже никаквом стварном надзору, подрива суверенитет БиХ и у супротности је са европским стандардима и основним демократским начелима.

У мишљењу Европске комисије о захтјеву БиХ за чланство из 2019. године, у вези са ОХР-ом, каже се да је таква опсежна међународна супервизија неспојива са суверенитетом БиХ, а самим тим и са чланством у ЕУ.

Бивши високи представник Волфганг Петрич истиче да БиХ неће имати европску будућност све док не престану све интервенције споља.

У извјештају се наглашава да равнотежу успостављену дејтонским уставом све више угрожавају централистичке политичке агенде бошњачких странака, које се деценијама ослањају на ОХР како би заобишле обавезне уставне механизме и мијешале се, непосредно и посредно, у демократске и судске процесе у БиХ.

- Бошњачке политичке странке чак опструишу и реформу којом би троје страних судија у Уставном суду БиХ било замијењено држављанима БиХ. ЕУ је ту реформу уврстила међу 14 "кључних приоритета" за БиХ - наводи се у извјештају.

Указује се да највеће српске и хрватске странке у БиХ снажно подржавају замјену страних судија Уставног суда домаћим судијама, али да бошњачке странке одбијају чак и да размотре доношење таквог закона, чиме спречавају успостављање пуног суверенитета БиХ и њен напредак у процесу европских интеграција.

У извјештају се наводи, да је неопходно хитно усвојити законе којима ће се спровести реформа правосуђа, јер је садашњи састав Уставног суда БиХ, са свега седам судија, у директној супротности са чланом Устава БиХ којим је прописано да Уставни суд има девет чланова.

- Такве реформе неопходне су да би се обезбиједили независност и легитимитет Уставног суда БиХ, који и сам тренутно поступа мимо уставних одредби - наводи се у извјештају.