Бонска овлашћења и геополитика Запада урушавају Дејтонски споразум

Иако је Дејтонски мировни споразум зауставио рат и поставио јасан баланс, његова имплементација је нарушена увођењем бонских овлашћења и више од 900 одлука високих представника, као и спољним утицајима, што данас представља кључну сметњу помирењу у БиХ.

Рекла је ово за Провјерено.инфо Ентина Јекатерина, директор Центра за медитеранска истраживања Високе школе за економију у Москви и савјетник Фондације „Александар Горчаков“, оцјењујући да је изворни Дејтон био добро избалансиран али да је политика која се споља водила нарушила његову суштину.

"Када гледамо било који међународни уговор којим се завршава сукоб, морамо да га гледамо са позиције колико добробити доноси по сваку страну и колико може бити дугорочно рјешење. Имплементација Дејтонског споразума од 1997. године када су уведена бонска овлашћења за високог представника је отишла у доста погрешном правцу. Гледали смо презицно скоро 900 одлука које је донијела канцеларија високог представника и тако је биланс који је био предвиђен Дејтонским споразумом доста срушен. Због тога га гледамо као највећу сметњу за помирење народа у БиХ и изградњу стабилне земље. И линија разганичења Брчко дистрикта која се током историје претворила у трећи квази ентитет једна је од слабости Дејтонског споразума", рекла је Ентина и додала:

"Са једне стране, Дејтонским споразумом се завршио рат што је само по себи добро, па послије 30 година за БиХ, каква год да је, можемо рећи да је стабилна јер већина становника не жели нови рат. У том смислу је Дејтон испунио задатак. А што се тиче имплементације, за некакав ефиксан начин функсионисана државе, видимо да није испунио свој циљ".

Каже да је став Русије, као гаранта Дејтонског споразума, да би га требало испунити у начелном смислу у којем је био потписан и у којем је била предвиђена његова импелементација.

"Ниједан мировни споразум и његова имплементација не могу бити жртве геополитичких околности и намјера. Нажалост, мислим да је ситуација доста проблематична сада. Посљедњих 20 година геополитички фактори и монопол Запада на процесе у БиХ довели су до погоршања ситуације унутар земље и спекулативног односа према Дејтонском мировном споразуму. Због тога би Русија хтјела да врати на дневни ред у Уједињеним нацијама дијалог шта је био начелни Дејтонски споразум и шта су очекивња народа у БиХ", истакла је.

Потврђује да је Дејтонски устав мијењан кроз одлуке високих представника и судова те тај процес тихе ревизије оцјењује као негитиван и као кључан разлог како становништво БиХ доживљава њену будућност.

"Већина становништва не види сјајну будућност за своју дјецу у БиХ. Било би добро да се побољша садашња ситуација. Спољни фактори, Брисел, Лондон, не треба да тјерају Бошњаке да отказују компромисе коју су постигли у дијалогу са Србима и Хрватима. Они не желе да виде да људи у БиХ желе да живе нормалан, свакодневни живот. Наше истраживање је показало велику подјељеност између етничких група, али не показује да људи желе рат. Спољним странама које су присутне овдје није стало до људи који живе у БиХ већ преко ње желе своје интересе", објаснила је Ентина.