Умро Рокфелер

Џон Д. Рокфелер VI, који је средином шездесетих година прошлог века, као социјални радник и наследник милиона, одлучио да живи са рударима угља у Апалачима, а потом постао двоструки гувернер Западне Вирџиније и петоструки сенатор Сједињених Америчких Држава, преминуо је у петак у свом дому у Вашингтону.

Имао је 89 година.

Његова породица потврдила је смрт, а вест је саопштила представница породице Шели Роџерс.

Рокфелерово порекло, био је праунук и имењак оснивача компаније Стандард Оил, обезбедило му је националну препознатљивост чак и док је обављао функцију гувернера своје државе, од 1977. до 1985. године.

Наредних 30 година провео је у Сенату, где је изградио углавном либерални политички профил, али је истовремено био заговорник националне безбедности и права ратних ветерана.

Лако је победио на изборима, а у законодавном телу подржао је пореске реформе и закон о заштити животне средине којим је требало да се контролише површинска експлоатација угља.

Такав начин ископавања оставља велике ожиљке на површини земљишта и изазива ерозију, за разлику од скупог и опасног дубинског копања рударских окана.

Поједини политички коментатори већ су говорили о могућности да се једног дана кандидује за председника САД. Међутим, Рокфелеру се није журило.

Након убиства сенатора Роберта Ф. Кенедија из Њујорка 1968. године, гувернер Нелсон Рокфелер имао је овлашћење да именује његовог наследника у Сенату и размишљао је о свом нећаку.

"Добио сам позив од ујака Нелсона, који ми је понудио место Бобија Кенедија у Сенату, али сам одмах одбио", присетио се Рокфелер у разговору за Неw Yорк Тимес 1991. године.

Уместо тога, освојио је углавном церемонијалну четворогодишњу функцију државног секретара Западне Вирџиније, која му је послужила као одскочна даска за кандидатуру за гувернера 1972. године.

Његов противкандидат те године био је актуелни републикански гувернер Арч А. Мур Млађи, којег су подржавали рударски интереси.

Он је Рокфелера назвао политичким дошљаком и тврдио да његово противљење површинској експлоатацији угља заправо представља напад на читаву рударску индустрију и претњу хиљадама радних места у држави.

То питање показало се пресудним. Рокфелер је изгубио изборе од Мура за 73.000 гласова.

Обећавши да ће се поново кандидовати за гувернера за четири године, прихватио је именовање за председника колеџа Wест Виргиниа, који се налази у Бакингему и тада је имао 1.625 студената.

Године 1976, више не заговарајући потпуно укидање површинске експлоатације угља, убедљиво је победио на изборима за гувернера уз подршку рударске индустрије.

Тврдио је да су се методе санације земљишта довољно унапредиле да би такав начин ископавања могао да буде прихватљив. Критичари су, међутим, његову промену става називали политичким опортунизмом.Поново је изабран 1980. године, али је током његовог другог мандата Западну Вирџинију тешко погодила национална рецесија.

Незапосленост је порасла на 21 одсто, што је тада био највиши ниво у САД. Становници су морали да штеде, а Рокфелерова администрација спровела је велика буџетска смањења.

Године 1984. кандидовао се за Сенат и победио републиканског политичког почетника Џона Рејса резултатом 52 према 48 одсто, упркос томе што је на кампању потрошио 12 пута више новца од противника.

Критичари су га оптуживали да купује изборе. Током кампање за гувернера 1980. године потрошио је 11 милиона долара сопственог новца, а још више током прве сенаторске кампање.

Није се извињавао због трошкова кампање и отворено је признавао да је један од најбогатијих чланова Сената.

Живео је у складу са својим презименом: поред раскошне куће у Чарлстону, поседовао је имање од 3.000 јутара у округу Покахонтас у Западној Вирџинији, вилу у близини парка Рок Крик у Вашингтону и ранч у Националном парку Гранд Тетон, код Џексон Хола у Вајомингу.

Рокфелер је током сенаторске каријере председавао одборима за трговину, обавештајне послове и питања ветерана. Убедљиво је поново биран 1990, 1996, 2002. и 2008. године.

Након терористичких напада 2001. године, у почетку је подржао инвазију на Ирак коју су предводиле САД, ослањајући се на тврдње администрације тадашњег председника Џорџа Буша да ирачки председник Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење.

Међутим, док је 2008. године председавао Одбором за обавештајне послове, Рокфелер је надгледао израду извештаја у којем се наводи да су председник и његови најближи сарадници "увукли нацију у рат на основу лажних претпоставки".

У извештају је указано и на неосновану везу између Садама Хусеина, напада 11. септембра и терористичке организације Ал Каида.

Након смрти колеге, сенатора Роберта Ц. Бирда, 2010. године, Рокфелер је постао најдуговечнији сенатор Западне Вирџиније.

Није се кандидовао за шести мандат и повукао се из Сената у јануару 2015. године, када је имао 78 година.

Рођен је на Менхетну 18. јуна 1937. године, као једини син међу четворо деце Џона Дејвисона Рокфелера ИИИ и Бланчет Фери Хокер Рокфелер.

Добио је име Џон Рокфелер, без традиционалног средњег имена и римског броја који су красили имена других чланова његове породице.

Родитељи и сестре Сандра, Хоу, Хоуп и Алида звали су га надимком Џеј, који га је пратио током читавог живота и давао му призвук обичног човека.

"Као дечаку, рекли су ми да сам одлучим да ли желим да наставим да носим пуно породично име, за које мислим да представља јавну службу, осећај одговорности и високе стандарде које човек поставља пред себе. Када сам имао 21 годину, написао сам писмо оцу и рекао му да желим то име и одговорност која уз њега долази", испричао је магазину Лифе 1966. године.

Његов отац био је филантроп и један од кључних људи заслужних за оснивање уметничког центра Линколн центре у Њујорку.

Након што је Џон Рокфелер ИИИ погинуо у саобраћајној несрећи 1978. године, процењено је да је током живота, не рачунајући наследство, у добротворне сврхе донирао око 94 милиона долара.

Џеј се присећао да га је отац учио вредности новца тако што му је давао недељни џепарац од 15 центи и тражио да га подели на три једнака дела - за трошење, штедњу и добротворне сврхе.

Године 1967. оженио се Шерон Перси, ћерком сенатора Чарлса Х. Персија из Илиноиса. Њихово венчање доспело је на насловну страну магазина Лифе.

Његова супруга касније је постала директорка јавне телевизијске и радио-станице WЕТА у Вашингтону.

Поред супруге, иза себе је оставио четворо деце - Џона Д. Рокфелера В, Валери Рокфелер, Чарлса Рокфелера и Џастина Рокфелера, две сестре, Хоуп Олдрич и Алиду Месинџер, као и деветоро унучади.

Године 2010. у руднику угља Уппер Биг Бранцх у Западној Вирџинији догодила се подземна експлозија у којој је погинуло 29 рудара. Била је то најтежа рударска несрећа у САД у претходних 40 година.

Рокфелер, који је годинама критиковао кршење прописа о безбедности у рудницима, тада је позвао на увођење нових кривичних казни. Међутим, његов предлог је заустављен због противљења републиканаца и представника рударске индустрије.

Године 2014, пред одлазак из Сената, поздравио је подизање оптужнице против Доналда Л. Бланкенсипа, бившег директора компаније која је управљала рудником.

"Када му буде суђено, према њему ће се поступати много праведније и са много више достојанства него што је он икада поступао према рударима које је запошљавао", изјавио је сенатор.

Бланкенсип је касније осуђен због прекршаја у вези са безбедношћу у руднику и провео је годину дана у затвору.

У знак признања за пола века јавне службе грађанима Западне Вирџиније, Универзитет Западне Вирџиније је 2014. године своју Школу за јавну политику и политичке науке назвао по њему, док је универзитетска библиотека одређена као трајно место чувања његове сенаторске архиве.

Џеј је одрастао на Менхетну и у округу Вестчестер. Године 1954. завршио је академију Пхиллипс Еxетер у Њу Хемпширу, а 1961. дипломирао је на Универзитету Харвард, где је студирао језике и историју Далеког истока.

На постдипломским студијама на Универзитету Јејл бавио се историјом Азије и кинеским језиком.

Борба за здравствено осигурање

Заједно са сенатором Едвардом М. Кенедијем, демократом из Масачусетса, Рокфелер је био један од главних заговорника плана председника Била Клинтонаи Хилари Клинтон из 1993. године, којим је требало успоставити свеобухватну здравствену заштиту за грађане САД.

План је пропао због снажног противљења здравствене индустрије и осигуравајућих компанија.

Четири године касније, Рокфелер је био један од аутора закона којим је успостављен Програм здравственог осигурања деце (ЦХИП). Тај програм обезбеђује здравствено осигурање за милионе деце из породица са ниским приходима која би у супротном остала без здравствене заштите.

Такође је учествовао у изради закона којима су проширене услуге здравствене неге за ветеране, укључујући и негу у кућним условима, а гласао је и за закон из 2010. године којим је уведена обавеза универзалног здравственог осигурања, позната као Обамакер.

Рокфелер је говорио да је његова борба за доступнију здравствену заштиту била директно повезана са искуством које је стекао као младић, када се суочио са тешким положајем деце која нису имала приступ чак ни основној превентивној здравственој нези.

"То ме не чини либералом. Стало ми је", рекао је за Неw Yорк Тимес током расправе о Обамакеру 2009. године.

Широј јавности познат као Џеј, био је праунук бизнисмена и филантропа Џона Д. Рокфелера, који је изградио нафтну империју и постао први милијардер у историји САД.

Његови потомци постали су банкари, пословни магнати, филантропи, гувернери, па чак и потпредседник САД. Џеј је био један од ретких демократа у тој породици.

Као и многи његови преци, студирао је на Харварду, сакупљао уметничка дела и одрастао у свету у којем су му се бројне прилике отварале готово саме од себе.

Желећи да искуси нешто другачије, проучавао је језик и културу Јапана, где је живео са свега 50 долара месечно. Потом се придружио Мировном корпусу као помоћник директора Р. Сарџента Шрајвера.

Радио је и у Стејт департменту, али тамо није имао конкретна задужења. Имао је осећај да лута без јасног циља.

Када је имао 27 година, на предлог пријатеља прикључио се програму "Волонтери у служби Америке“"(ВИСТА), федералном програму за борбу против сиромаштва, који је данас део организације АмериЦорпс.

Отишао је у Емонс, у Западној Вирџинији, место удаљено четири миље од најближег асфалтираног пута. Свуда су се уздизала стрма брда, а школски аутобуси током зиме нису могли да пролазе.

Рудници угља били су затворени или су радили са минималним бројем запослених. Већина од 60 породица живела је од социјалне помоћи, а многи становници нису знали да читају и пишу.

Мештани су били неповерљиви према људима који су долазили са намером да им помогну, посебно према човеку високом готово два метра, који није био из тог краја и носио је презиме Рокфелер.

"Људи су мислили да сам или републикански организатор, федерални агент који тражи илегалне дестилерије алкохола или државни службеник који проверава ко прима социјалну помоћ“, рекао је 1965. године за Ассоциатед Пресс.

Било му је потребно чак шест месеци само да организује први састанак мештана.

Рокфелер је успео да оствари скромне резултате: основао је бејзболски тим за децу, удружење грађана и просторију за окупљање, покренуо оснивање библиотеке и обезбедио редовну аутобуску линију до Чарлстона, удаљеног 15 миља.

Међутим, за њега лично, то искуство променило је читав живот.

"У Емонсу је све почело да долази на своје место. Заволео сам те људе и схватио да заиста могу да променим њихове животе", рекао је за Њеw Yорк Тимес.

Године 1966. преселио се у Чарлстон, престоницу тада изразито демократске државе, и постао демократски кандидат за место у Представничком дому законодавног тела Западне Вирџиније.

"Сада схватам да сиромашнима не можете помоћи да сами себи помогну само у једној заједници. Морате да мењате ствари на највишем нивоу", изјавио је тада.

Попут породице Кенеди, и његово презиме имало је огромну моћ да обликује његов живот.

У време када је његов ујак Нелсон био гувернер Њујорка, а касније и потпредседник САД, други ујак Винтхроп успешно се кандидовао за гувернера Арканзаса, док је трећи ујак Дејвид био председник банке.

Џеј Рокфелер је већ самим својим презименом привлачио огромну пажњу националних медија, чак и када се кандидовао за релативно неважну функцију у Западној Вирџинији.