Три сценарија за копнене операције Америке у Ирану

Сједињене Америчке Државе (САД) гомилају снаге за брзо реаговање у региону Персијског залива док се ишчекује најављена копнена акција у Ирану.

ЦБС Њуз, амерички партнер ББЦ-ја, јавио је да су у регион Блиског истока пристигле специјалне америчке снаге - морнаричке фоке и војни ренџери.

На путу ка Блиском истоку су 11. експедициона јединица маринаца и јединице 82. ваздушно-десантне дивизије.

Процјењује се да ће у региону Персијског залива бити најмање 8.000 додатних војника, од чега око 2.500 маринаца и три до четири хиљаде припадника ваздушно-десантних јединица, објавио је Ројтерс, позивајући се на неименоване изворе.

Трамп: Ирански лидер затражио примирје

За разлику од већ распоређених у региону, ове јединице су намењене за употребу у копненим операцијама.

Америка и Израел су се до сада уздржавали од великих копнених операција на иранској територији.

Према коментаторима, ове снаге би могле да буду употребљене у три могућа сценарија: деблокирање Ормуског мореуза, заузимање острва Карг или узимање иранског обогаћеног уранијума, који би могао да буде коришћен у развоју нуклеарног оружја.

На основу примјера америчке операције у Венецуели и заробљавања досадашњег предсједника Николаса Мадура, може се претпоставити да се припрема темељна операција десантних напада у којима ће ризик, ако је могуће, бити сведен на минимум опција у региону, пише ББЦ.

То може да укаже да се сукоб развија мимо почетних планова.

Рубио: Ормуски мореуз поново ће да буде отворен "на овај или онај начин"

Док САД гомилају војску на Блиском истоку, шеф Бијеле куће Доналд Трамп поручује Великој Британији и другим земљама да „иду по њихову нафту“ у Ормуском мореузу који од почетка рата Иран ефикасно блокира.

„Мораћете да почнете да учите како да се борите за себе, САД више неће бити ту да вам помогну, баш као што нисте ни ви били ту за нас“, написао је Трамп на његовој платформи Истина.

Ормуски мореуз

Одмах по почетку америчко-израелских ваздушних удара 28. фебруара, Иран је почео блокаду Ормуског мореуза, уског морског канала кроз који пролази 20 одсто целокупне свјетске нафте и велике количине течног природног гаса.

Ирану није тешко да то оствари.

Мореуз контролише са обале, али користи и противбродске мине и беспилотне чамце.

Многи трговачки бродови, међу којима и супертанкери, за сада не могу да прођу кроз мореуз.

Водеће осигуравајуће компаније су процијениле да је ризик од проласка брода кроз најважнији пловни пут на свијету превелик.

Значајно су пооштриле услове и нагло повећале трошкове осигурања, што је зе многе власнике бродова финансијски неприхватљиво.

Трамп је од Ирана тражио да отвори мореуз до 6. априла, пријетећи интензивирањем бомбардовања, прије свега енергетских постројења.

Ако Иран одбије да се повинује захтјеву, што се сада дешава, Америка би могла да искористи снаге распоређене у региону да покушају да одблокирају мореуз.

Рубио: САД неће дозволити Ирану да наплаћује путарину за пролаз кроз Ормуски мореуз

Морска тврђава

Блокада Ормуског мореуза се заснива на ланцу острва која су и у том тјеснацу и близу његовог западног улаза.

Прије свега, то су Абу Муса, Велики и Мали Тунб - три острва у западном делу мореуза, преко којих се блокира улаз у мореуз из Персијског залива.

Око ових острва се територијално споре Иран и Уједињени Арапски Емирати.

На овим острвима су аеродром и разни војни положаји, међу којима противваздушна одбрана и ракетни систем који могу да погоде циљеве на копну и води.

Најважније острво у мореузу је Кешм, највеће у Персијском заливу.

Простире се дуж иранске обале на више од сто километара и служи као природно морско утврђење које контролише мореуз.

У близини је још неколико острва која се користе за контролу мореуза - Ларак, Хормуз и Хенгам.

Сва острва су опремљена системима за праћење, ракетним положајима, међу којима су подземни ракетни бункери, и склоништа за конвенционалне и беспилотне чамце.

Стога, да би се мореуз силом одблокирао силом, најмање што ће бити потребно је заузимање сваког од ових острва.

Али ако је Иран блокаду мореуза посматрао као једну од одбрамбених стратегију, онда је веома вјероватно да је припремао ова острва за одбрану.

Главни нафтни терминал

Други могући сценарио је заузимање острва Карг.

Чак 90 процената иранске трговине нафтом, главног извора прихода режима у Техерану, пролази кроз ово острво.

Ако би Техеран био одсјечен од овог терминала, били би му смањени приходи од нафте и, посљедично, смањило би финансирање скупих војних програма, прије свега ракетних и нуклеарних.

Нетанјаху: Уништенa способност Ирана да производи атомске бомбе и ракете

Али таква ескалација би изазвала ударе одмазде на важне циљеве у Персијском заливу, а верује се да је Иран до сада избјегавао нападе на многе економски важне циљеве у региону.

Надаље, ако би инфраструктура на Каргу била уништена, то би могло да омета будућу владу, која би дошла умјесто садашњег режима и која би била наклоњена Америци, у привредном развоју земље.

Америчко заузимање Карга делује логично - то би Техерану одсјекло економску руку.

Америка је већ извела неколико удара на острво, али се вјерује да су њихове мете биле само војни положаји и системи.

Међу њима је био и аеродром - његово заузимање би био кључни циљ у случају амфибијске операције, јер би, пошто би био обновљен, омогућило ваздушни превоз додатних снага.

Острва

Заузимање малих острва у близини велике обале обично има смисла, посебно ако се планира накнадно искрцавање на копно.

Острва, попут непотопљивих бродова, могу да покривају обалу, пружајући противваздушну одбрану и подршку одбрамбеним положајима, и стога је њихово заузимање прије великог искрцавања логична тактика.

Међутим, без даљег напредовања, војници који би се домогли острва могли би да постану идеалне мете за гађање са копна.

Ако је острво у домету топовске артиљерије, постаје још опасније, јер је артиљеријске гранате теже пресрести него ракете.

Искрцавање на острва је предуслов за нека даља дејства на копну, али Американцима очигледно недостају снаге за то.

Иран не пристаје на примирје, већ само на потпуни прекид рата

Узимање уранијума

Ове снаге би могле да буду довољне за операцију узимања иранских залиха обогаћеног уранијума складиштених у објектима у Исфахану и Натанзу.

Током дванаестодневног рата Израела и Ирана прошлог љета, Америка је гађала ова постројења моћним бомбама „разбијачицама бункера".

Трамп је тада рекао да су иранска нуклеарна постројења „уништена".

Израелски Канал 12 раније је известио да у замјену за укидање санкција, Вашингтон захтијева од Техерана, између осталог, да уништи сопствени нуклеарни потенцијал, међу којима и три кључна објекта у Натанзу, Исфахану и Фордову, као и да преда обогаћени уранијум МААЕ.

Позивајући се на америчке званичнике, Волстрит џорнал је објавио да Трамп разматра војну операцију за узимање уранијума и да би тако сложена акција вјероватно захтевала присуство америчких војника у Ирану неколико дана или дуже.

Паника због несташице горива и могућег поскупљења хране

Прије прошлогодишње операције, вјеровало се да Иран има више од 400 килограма високо обогаћеног уранијума са садржајем од 60 одсто и скоро 200 килограма са садржајем од 20 одсто, који се лако прерађује у уранијум оружја са садржајем од 90 процената, објавио је вашингтонски лист.

Тешко је рећи где се тачно налази и у каквом је стању.

Израелски војни стручњак Давид Генделман раније је писао да је ово прилично сложена и велика операција.

„Ако Иранци чувају [складишта уранијума] како треба и имају добру контролу над подручјем, онда ће бити потребни удари који потпуно елиминишу противваздушну одбрану и безбједност, аеродром на неком пољу (импровизовани), моћна стална ваздушна покривеност, сопствено копнено обезбјеђење, инжењерска опрема - ако тамо заиста треба много ископавања, и саме специјалне снаге, које ће ући у руднике", написао је.

Ови материјали, приметио је овај стручњак, не представљају опасност од зрачења за људе, јер се уранијум не складишти у чистом облику, већ као једињење - хексафлуорид.

Фон дер Лајен: Хитно окончати блокаду Oрмуског мореуза, ситуација критична

„Уранијум хексафлуорид је веома отрован и хемијски активан, па је потребна опрема за хемијску заштиту и пажљиво руковање контејнерима, али практично нема опасности од зрачења; чак је и обогаћени уранијум веома мало радиоактиван“, написао је Дејвид Генделман.