Талибани нашли слабу тачку: Депортације натјерале Европу да зажмири на кршење људских права

Крајем јуна у Бриселу је одржан састанак који би прије само неколико година био готово незамислив за европску дипломатију. За истим столом нашло се више од 20 представника европских влада и пет представника талибанских власти у Авганистану.

Тема разговора није била положај жена, ограничавање људских права или политичка будућност Авганистана, већ повратак авганистанских држављана из Европе.

Према писању америчког листа Њујорк тајмс, који се позива на учеснике састанка и дипломатске изворе, европски представници током разговора нису покренули питање систематског кршења људских права за које су одговорни талибани.

Ово откриће показује колико су се промијенили политички приоритети Европе. Владе које су након повратка талибана на власт 2021. године одбијале да признају њихов легитимитет сада траже начине да директно сарађују са њима.

Разлог је прије свега миграциона политика. Европске владе суочавају се са све већим притиском да повећају број повратака особа које немају право боравка, нарочито оних које су осуђене за кривична дјела. Међутим, таква сарадња има своју цијену.

Талибанске власти добро су свјесне да је европским државама за спровођење депортација потребна њихова сарадња. Авганистан, наиме, мора да прихвати враћене држављане и учествује у издавању потребне документације.