Енергетски пакт Трампа и Путина: Како руски дизел руши западне санкције због јефтиних изборних поена

Договор Доналда Трампа и Владимира Путина о руском дизелу могао би имати ограничен утицај на свјетско тржиште горива, али знатно веће политичке посљедице по санкције и подршку Украјини. То је централна оцјена анализе која преиспитује најављене испоруке, користи за Москву и изгледе за енергетско примирје.

Према тој анализи, важније од самих количина горива јесте питање какву поруку Вашингтон шаље када ублажава санкције у замјену за договор чији су економски домети неизвјесни.

Шта су Трамп и Путин договорили?

Телефонски разговор двојице предсједника прошлог петка, који је требало да буде посвећен сумњи на појаву куге у Русији, завршен је договором о испорукама дизела.

Трамп је најавио више од 300.000 тона одмах, затим 500.000 тона током новембра, милион тона непосредно након тога и још три милиона тона у кратком року.

У тексту се наводи да је америчко Министарство финансија потом издало дозволу којом се руски дизел изузима из америчких санкција до априла.

Трамп је истовремено објавио ново енергетско примирје између Москве и Кијева, друго у мјесец дана, и поново критиковао украјинског предсједника Володимира Зеленског, позивајући на изборе, наводи Спецтатор.

Русија је, према наводима анализе, неколико сати касније напала електрану у Харкивској области.

Колико најављени дизел заиста значи америчком тржишту?

Прва испорука од 300.000 тона одговара приближно 2,2 милиона барела. То је, према рачуници из анализе, довољно за око пола дана америчке потрошње дестилатних горива, која износи приближно четири милиона барела дневно.

Чак и када би свих најављених 4,8 милиона тона било испоручено, та количина покрила би тек око девет дана потражње, распоређене током шест мјесеци.

Потражња за дизелом тешко се брзо смањује: камиони и пољопривредне машине морају да раде и када гориво поскупи. Због тога и мање промјене понуде могу утицати на цијене.

Ипак, у анализи се оцјењује да најављене количине нису довољне да саме по себи битно преобликују тржиште.

Зашто би САД увозиле дизел ако су његов нето извозник?

Сједињене Америчке Државе су нето извозник дизела, па им руско гориво није неопходно за задовољавање домаће потрошње, наводи се у тексту.

Трампов циљ аутор види у повећању понуде на свјетском тржишту, уз наду да ће цијене на пумпама пасти прије избора за Конгрес 3. новембра.

Такав потез може имати политичку логику, али анализа доводи у питање његов стварни економски ефекат.

Колико су на несташицу утицали Украјина и рат са Ираном?

Трамп несташицу дизела првенствено повезује са ратом у Украјини. Анализа, међутим, указује и на посљедице рата са Ираном и поремећаје у Персијском заливу.

Украјински дронови нанијели су озбиљну штету руским рафинеријама. Русија је раније извозила приближно 600.000 барела дизела дневно, док су те испоруке, према тексту, готово престале.

Истовремено је извоз дизела кроз Ормуски мореуз пао са око 800.000 барела дневно прије рата на 165.000 у јулу.

Аутор наглашава редослијед догађаја: до средине јула, када је Москва забранила извоз дизела, америчко гориво већ је било приближно трећину скупље него прије почетка бомбардовања Ирана.

Закључак анализе је да су украјински напади додатно оптеретили тржиште које је претходно већ било погођено поремећајима на Блиском истоку.

Да ли би Русија тај дизел свакако продала?

Русија није обуставила извоз зато што је потпуно остала без дизела, наводи се у анализи. Њена производња традиционално премашује домаћу потрошњу, а вишак је првобитно био намијењен европском тржишту.

Забрана извоза произвођачима представљена је као превентивна мјера послије украјинских удара на рафинерије, са циљем да се избјегну несташице током жетве.

Са завршетком пољопривредне сезоне очекивало се д‌јелимично обнављање извоза. У супротном би се складишта пунила, а рафинерије морале да смањују прераду.

Због тога аутор сматра да Трампов договор великим дијелом обухвата гориво које би Русија ионако продала Турској, Бразилу или државама западне Африке.

Преусмјеравање тих испорука према САД промијенило би одредиште, али не нужно и укупну количину дизела доступну у свијету.

Колику би финансијску корист имала Москва?

Ублажавање санкција могло би смањити попуст по којем се продаје руски дизел и појефтинити превоз и осигурање терета.

То би побољшало зараду нафтних компанија, али анализа процјењује да би директна корист за руски федерални буџет била знатно скромнија.

Према изнесеној рачуници, држава кроз порезе узима приближно четвртину додатног профита, а тек трећина тог износа одлази у федерални буџет. Остатак припада регионима.

Потенцијални приход Кремља током шест мјесеци процјењује се на десетине милиона долара, или у повољнијем сценарију на неколико стотина милиона. Ријеч је о процјени аутора, који тај износ сматра ограниченим у односу на трошкове рата.

Зашто је енергетско примирје тешко одрживо?

Анализа полази од оцјене да Москва вјерује како има предност у нападима на инфраструктуру.

Док украјински удари угрожавају руске рафинерије, приходе и извоз, руски напади на електроенергетску мрежу пријете основним условима живота у Кијеву, Харкиву и другим градовима током зиме.

Аутор зато сумња да ће Путин одустати од тог средства притиска управо уочи захлађења.

Подсјећа и да је септембарска обустава напада трајала приближно један дан, прије нових руских удара на бензинске станице у Кијеву и украјинског напада на још једну рафинерију.

Овог пута Кијев је, према тексту, за примирје сазнао из Трампове објаве, док Москва није понудила јасно јавно објашњење својих обавеза.

Какве посљедице могу имати амерички притисци на Кијев?

Вашингтон би, према анализи, могао запријетити обуставом обавјештајне подршке и продаје америчког наоружања које европске владе купују за Украјину.

Европа данас пружа више обавјештајних података и војне опреме него раније, док Украјина развија већи дио властитог арсенала. Ипак, губитак америчке подршке био би болан, нарочито када је ријеч о раном упозоравању на балистичке нападе.

За проналажење непокретних циљева, попут рафинерија, нису нужно потребни амерички сателитски подаци. Упозорења о лансирању ракета, међутим, могу бити пресудна за заштиту становништва.

У тексту се наводи и да Кијев жели покривеност Старлинком над руском територијом како би могао да трага за мобилним ракетним лансерима. Аутор оцјењује да политички ставови Илона Маска смањују изгледе за такву подршку.

Може ли притисак ојачати Зеленског?

Иако је Зеленски оптерећен корупцијским скандалима, аутор сматра да би амерички захтјеви за одржавање избора усред рата могли додатно ујединити Украјинце.

Такав притисак могао би му ојачати положај код куће и помоћи да убједљивије тражи подршку европских пријестоница.

То је могући политички ефекат који анализа издваја, а не извјестан исход.

Зашто аутор сматра да је највећа штета учињена санкцијама?

Централни закључак текста јесте да политичка вриједност договора за Кремљ може бити већа од прихода од дизела.

Санкције су замишљене да повећају цијену руског рата. Ако се ублажавају ради краткорочног утицаја на цијене горива пред изборе, аутор сматра да постају предмет појединачних трговинских погодби.

Такву поруку могу препознати трговци, осигуравачи и купци руских енергената.

Управо слабљење увјерења да ће санкције бити досљедно спровођене анализа види као најважнију могућу посљедицу Трамповог договора са Путином.