"Тајни" састанак ЕУ и Талибана у Бриселу

Појединости и локација састанка нису објављени, а сусрет је изазвао оштре критике прогресивних посланика и организација цивилног друштва због сарадње с ауторитарним режимом који системски крши људска права, пише "Еуроњуз".

Састанком, који је одржан изван званичних просторија Европске комисије, копредсједавала је Шведска, једна од земаља с највећом авганистанском популацијом по становнику. Наглашено је да је сусрет био искључиво техничке природе јер Европска унија не признаје талибанску власт која је преузела контролу над Авганистаном 2021. године.

Депортације криминалаца као приоритет

Према изјави портпарола Комисије, расправе су биле усмјерене на повратак авганистанских миграната без регулисаног статуса "који су починили тешка кривична дјела или представљају безбједносну пријетњу". Европске земље често не могу вратити те особе јер их авганистанске власти одбијају примити.

"Апсолутно је неопходно депортовати те криминалце, но данас је то немогуће. Они одбијају сарадњу и не желе се вратити", изјавио је шведски министар за миграције Јохан Форсел локалним медијима.

Објаснио је да само у Шведској око 200 авганистанских држављана чека депортацију након што су осуђени за тешка кривична дјела, попут тешког силовања и трговине дрогом.

Суочен с критикама, Форсел је устврдио да његова влада у одређеним ситуацијама мора преговарати и с диктатурама како би "заштитила шведске интересе".

Стопа повратка свега два посто

Комисија нема обједињене податке о томе колико се авганистанских држављана у цијелој Европи сматра одговорним за тешка кривична дјела или безбједносном пријетњом. Међутим, у позивници талибанима, у коју је "Еуроњуз" имао увид, спомиње се само повратак "авганистанских држављана без права на боравак у ЕУ", без навођења кривичне компоненте. Извршно тијело ЕУ није потврдило аутентичност тог документа.

Разговори с талибанима дио су шире стратегије ЕУ за повећање стопе повратка нерегуларних миграната, која тренутно износи 29 посто и годинама се готово не мијења.

Депортације су се показале посебно тешкима у случају Авганистанаца, који су били међу водећим националностима којима су издани налози за повратак 2025. године.

Према подацима Еуростата, од 14.270 афганистанских држављана којима је у првих девет мјесеци прошле године наређено да напусте ЕУ, враћено их је само 340, што је стопа повратка од само два посто.

Истовремено се доласци у Европу настављају. У прва четири мјесеца 2026. године више од 3300 Авганистанаца нерегуларно је прешло границе ЕУ, углавном источномедитеранском рутом, док је 2025. године више од 63.000 авганистанских држављана затражило азил у Унији, што чини 10 посто укупног броја тражилаца.

То је тек дио авганистанске дијаспоре која је напустила земљу након талибанског преузимања власти 2021. године. Процјењује се да више од 90 посто расељених Авганистанаца живи у сусједним земљама, првенствено Ирану и Пакистану.