Додик: Митровдан у Невесињу увијек ће имати посебан осјећај славе, али и тежине и опомене

Предсједник СНСД-а Милорад Додик истакао је да су Митровданске битке, вођене 1992. и 1994. године на невесињском ратишту, једне од најсвјетлијих, али и најболнијих тренутака у историји Републике Српске и Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске, јер то нису биле само војне операције, већ симболи одбране херцеговачког огњишта и борбе за национални опстанак.

- У вријеме када је цијели тај простор био суочен са опасношћу потпуног биолошког нестанка српског народа пред најездом удружених муслиманско-хрватских снага с циљем заузимања Невесиња и продора у дубину територије Херцеговине, српски борци, малобројнији и слабије наоружани, нашли су се пред невјероватним изазовом. Ипак, то их није поколебало и кренули су на све или ништа, знајући да бране своје породице, кућни праг и отаџбину. Тих пресудних дана новембра 1992. и 1994. године када су зликовци хтјели да нас избришу из сопственог завичаја, да затру наше сјеме, српски борци нису устукнули, већ су стајали као стијене – постојани, одважни и несаломиви. Нису отишли у рат из мржње према другима, већ из љубави према својима. Њихов циљ није био туђе, већ одбрана свога – родне груде, кућа, мајки, очева, дјеце - изјавио је Додик поводом обиљежавања Митровданским битака 1992. и 1994. године.

У тим тешким и неизвјесним данима, истакао је Додик, они су постали више од војске - постали су штит не само Невесиња, већ цијеле Херцеговине и Републике Српске.

Он је рекао да је цијена одбране током прве митровданске офанзиве од 8. до 14. новембра 1992. године била висока, те да је тада погинуо 41 припадник Војске Републике Српске и један цивил, а рањено више од 100 бораца и пет цивила.

Према његовим ријечима, захваљујући најхрабријим српским синовима Невесиње је одбранило свој опстанак, али и опстанак Херцеговине и Српске.

Он је подсјетио да су двије године касније, 1994, зликовци поново покушали за напад да искористе православни празник и крсну славу многих породица овог краја - Светог Димитрија, рачунајући на фактор изненађења и малобројности људи на српским линијама одбране.

- Кренула је масовна офанзива са јасном намјером да се 'ријеши питање' српске Херцеговине једном заувијек и затре сваки траг српског постојања на овом простору. Међутим, Митровданска офанзива из 1994. године показала је снагу, јединство, храброст и организованост припадника Војске Републике Српске. Иако су борбе биле изузетно сурове, губици тешки, српска линија фронта остала је неосвојива. Херојство српског борца и овога пута је превагнуло над силом непријатеља - нагласио је Додик.

Он је навео да је и у другој митровданској битки, која је завршена поразом снага такозване Армије БиХ, погинуло 26 бораца, рањено 68, од чега 42 теже, док су убијена четири цивила.

Додик је рекао да сваке године на Митровдан, Невесиње и цијела Република Српска са пијететом одају почаст свима који су положили своје животе за слободу, чувајући име сваког погинулог од заборава.

- Страдање у овим биткама није било узалудно, оно је постало темељ слободе коју уживају генерације данас и у будуће. Сваки споменик и свако име на њему у Невесињу подсећају нас да су српски борци зауставили агресију на један частан, храбар и несебичан начин дарујући слободу свима нама, а посебно својим потомцима и свим будућим покољењима - констатовао је Додик.

Он је нагласио да је бол породица за својим најмилијим који су дали животе за Невесиње, Херцеговину и Републику Српску била и остала дио колективне туге српског народа, али понос који данас сви осјећамо док се помињу њихова херојска имена нека буде утјеха и путоказ да њихово жртвовање није било узалудно.

- Завјетовали смо се да сјећање на њих не смије да блиједи. Док је нас и наших потомака, Митровдан ће у Невесињу имати посебан осјећај славе, али и огромне тежине и вјечне опомене. Нека је вјечна слава и хвала свим погинулим јунацима Митровданских битака. Хвала им за нашу слободу и да нас увијек штити Свети Димитрије - поручио је Додик.

У Невесињу ће сутра, на Митровдан, бити обиљежен дан сјећања на митровданске битке вођене 1992. и 1994. године, које представљају симбол отпора и слободе српског народа у Херцеговини.