Смрт научнице у Русији, сумња на кугу: Власти тврде да нису пронађени сумњиви микроорганизми

Након смрти 28-годишње Дарје Шипилове, запослене у истраживачком институту за борбу против куге у руској Иркутској области, руске здравствене службе ставиле су под строги медицински надзор близу 200 људи који су били у контакту са преминулом.

Према медијским наводима, Шипилова је 25. септембра наводно поломила епрувету са патогеном плућне куге, након чега је 29. септембра примљена у болницу са симптомима тешке упале плућа. Она је преминула у ноћи између 1. и 2. октобра. Због овог инцидента власти су увеле карантине у неколико медицинских установа у региону.

Међутим, званичне здравствене власти нису потврдиле сумње појединих руских медија да је узрок смрти плућна куга.

Руска агенција за јавно здравље саопштила је да је преминула имала „пнеумонију непознате етиологије“, те да даљим тестирањем нису пронађени микроорганизми повезани са њеним радом у институту.

Песков: Русија и САД разговарају о могућностима сарадње у енергетском сектору

„Резултати су открили два случаја ковида 19 и два случаја инфекције риновирусом. Нису откривени други заразни агенси“, саопштио је Роспотребнадзор, док је губернатор Иркутске области Игор Кобзев потврдио да особе које се налазе под надзором за сада не показују знакове тежих болести и да су им тестови негативни.

Иако куга представља потенцијално опасну бактеријску болест, стручњаци наводе да се она успјешно лијечи антибиотицима уколико се терапија започне на вријеме. Према подацима америчког ЦДЦ-а и ранијим евиденцијама, посљедњи случај куге у Русији забележен је 2016. године на Алтају, док се природна жаришта и даље налазе у сусједној Монголији.