Шест ствари које би требало да знате о Берлинском зиду

Један од кључних симбола Хладног рата и подјеле Европе, Берлински зид, пробијен је 9. новембра 1989. године, што је означило увод у уједињење Њемачке, октобра наредне, 1990. године. Тај догађај покренуо је и низ великих промјена широм средње и источне Европе, укључујући политичке ломове и промјене граница.

Ово је шест ствари које би требало да знате о Берлинском зиду.

1. Зид између Запада и Истока

Берлински зид изграђен је 1961. године и раздвајао је град подијељен између двије државе – Савезне Републике Њемачке, односно Западне Њемачке, и Њемачке Демократске Републике, односно Источне Њемачке.

Његова основна сврха била је да заустави одлазак становника Источне Њемачке на Запад, прије свега радника, али и да спријечи бијег политичких неистомишљеника.

Идеја о изградњи зида потекла је од источноњемачког руководства на челу са Валтером Улбрихтом, а план је одобрио и совјетски лидер Никита Хрушчов.

2. „Стаза смрти“ између двије баријере

Берлински зид био је дугачак више од 155 километара. У јуну 1962. године почели су радови на изградњи друге, паралелне ограде, а куће које су се налазиле између двије баријере су срушене.

Тако је настала ничија земља, позната као „стаза смрти“. Њена површина била је посута пијеском како би се лакше уочили отисци стопала оних који су покушавали да побјегну на Запад.

Простор није пружао заклон, а стражарима на осматрачким торњевима омогућавао је несметан преглед и отварање ватре на оне који су покушавали да пређу границу.

3. Четири фазе Берлинског зида

Посљедња верзија била је најнапреднија. Изграђена је од 45.000 ојачаних бетонских дијелова, високих 3,6 метара и широких 1,2 метра. Укупна изградња коштала је 16.155.000 источноњемачких марака.

Врх зида био је опремљен глатким цијевима како би се онима који су покушавали да га прескоче додатно отежао прелазак. Управо се ова верзија најчешће може видјети на фотографијама Берлинског зида.

4. Како се прелазило из источног у западни дио града

Између Источног и Западног Берлина постојало је осам граничних прелаза, преко којих су грађани могли да прелазе уз посебне дозволе.

Правила преласка зависила су од држављанства и статуса путника. Поједини прелази били су намијењени становницима Источне Њемачке, други Западним Нијемцима, становницима Западног Берлина или држављанима других земаља.

Најпознатији гранични прелаз био је Чекпоинт Чарли (Checkpoint Charlie), који је имао посебан статус и био намијењен прије свега савезничком особљу и странцима. Поред њега, постојало је још неколико прелаза између Западног Берлина и остатка Источне Њемачке.

5. Како је дошло до пада Берлинског зида

Масовне демонстрације против власти у Источној Њемачкој почеле су у јесен 1989. године. Дугогодишњи лидер те државе Ерих Хонекер поднио је оставку 18. октобра, а неколико дана касније наслиједио га је Егон Кренц.

Нова влада одлучила је да грађанима Источног Берлина омогући да затраже визе за путовање у Западну Њемачку. Министар пропаганде Источне Њемачке Гинтер Шабовски добио је задатак да саопшти ту одлуку, али није био у потпуности упознат са њеним детаљима.

На конференцији за новинаре упитан је када нова правила ступају на снагу. Одговорио је: „Колико ја знам, одмах, управо сада“.

Та изјава изазвала је неочекивану реакцију. Десетине хиљада становника Источног Берлина чуле су Шабовског и похрлиле ка граничним прелазима, тражећи да им се омогући улазак у Западни Берлин.

Граничари и власти нису жељели да употребе силу, па су, суочени са све већом масом људи, на крају отворили прелазе. Грађани су почели да пролазе, у неким случајевима и без провјере докумената.

На другој страни дочекали су их становници Западног Берлина, а сусрет је прерастао у велико славље. Због тих догађаја 9. новембар 1989. године остао је упамћен као дан пада Берлинског зида.

У данима и седмицама које су услиједиле, грађани су долазили до зида са маљевима и чекићима, односећи његове дијелове као сувенире. Тако су уништени и дугачки дијелови некадашње баријере.

6. Дијелови Берлинског зида данас се налазе широм свијета

Остаци Берлинског зида данас се чувају не само у Берлину већ и у бројним градовима широм свијета.

Један дио налази се у Риму, у ватиканским вртовима, у близини папиног радног мјеста. Три велика дијела зида изложена су и на малом тргу у централном Сеулу. На њима се налазе графити, а испред је постављен плави медвјед, симбол Берлина.

Државни сенат Берлина предао је те дијелове 2015. године као споменик и симбол наде у поновно уједињење двије Кореје.

Један дио оригиналног зида налази се и испред главне зграде Европске комисије, гдје свакодневно пролазе новинари, политичари, службеници и туристи.

У Москви је дио Берлинског зида изложен у дворишту њемачке школе, гдје служи и као наставно средство за часове историје. Један оригинални дио, тежак 2,4 тоне, стигао је чак и до Аустралије.