Science: Србија изабрала најобразованији парламент на свијету

Астрофизичар који проучава еволуцију галаксија. Инжењер електротехнике који је учествовао у пројектовању робота. Органски хемичар који је током пандемије радио на лијековима против ковида 19. Истраживач у области образовања, социолог, неколико политиколога, економиста, љекара и медицинских истраживача. Сви они изабрани су у парламент који би врло лако могао бити најобразованији на свијету, пише научни портал Science.

Након што је опозициони покрет предвођен студентима побиједио у Србији 25. октобра, група под називом Студентска листа – Студенти побјеђују освојила је 141 мјесто у Народној скупштини Србије, која има 250 посланика. Десетине њих долазе из академског свијета, а више од половине има докторску диплому из наука или медицине.

Како наводи овај портал, сада ова група има задатак да формира владу и одреди нови правац Србије, након 13 година популистичке ауторитарне владавине Александра Вучића, прво као премијера, а касније као предсједника. Студентска листа обећала је борбу против корупције и успостављање меритократије, одговорности и владавине права.

Али, с обзиром на то да се толико академских радника изненада нашло близу центра моћи, српски истраживачи надају се и великим промјенама у области науке и високог образовања у земљи. Током Вучићеве владавине академске слободе су слабиле, универзитети су постали снажно политизовани, а критичари су били потискивани на маргину. Студентска листа обећала је већу академску аутономију, стабилније финансирање науке и приступачно образовање. Нада се да ће зауставити дуготрајни одлив мозгова из земље, пише Science.

„За наше универзитете ова победа је пресудна – она одмах зауставља активно разграђивање високог образовања које је спроводио претходни режим“, каже Софија Стефановић, биоархеолог са Универзитета у Београду.

„Иако нова влада прво мора да обнови владавину права и бори се против корупције, што значи да ће за потпуни опоравак нашег научног сектора бити потребно време, јасно је да су промене на видику.“

„Боља времена су пред нама“, додаје Владан Ђокић, ректор Универзитета у Београду. Како Science додаје, Кабинет предсједника Србије и странка СНС нису одговорили на захтјев за коментар.

Како су студенти довели десетине научника у парламент Србије?

Побједнички политички покрет настао је из студентских протеста широм земље, покренутих након пада надстрешнице на жељезничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 људи. Студенти су за трагедију окривили корупцију у јавном сектору и захтијевали транспарентност и правду. Међутим, како њихови захтјеви нису били испуњени, протести су постајали све снажнији, привлачећи подршку академских радника, наставника и шире јавности. До маја 2025. године затражили су ванредне изборе и почели да састављају листу кандидата. Умјесто да се сами кандидују, студенти су саставили листу људи од повјерења – не само академских радника, већ и пољопривредника, адвоката, умјетника, наставника и једног бившег кошаркаша”, наводи Science.

На првом мјесту нумерисане листе кандидата налази се Илија Срдановић, кардиолог, али он није званични лидер групе и његова будућа улога у политици није јасна. Иако би неки од изабраних академских радника могли постати професионални политичари, многи би могли одлучити да наставе своје академске каријере. Српски парламент дозвољава посланицима да обављају и друге послове, под условом да не постоји сукоб интереса.

Многи нови посланици немају никаквог искуства у политици. Али њихова изузетна стручност требало би да буде корисна у реформисању Србије, каже молекуларни биолог Жељко Поповић са Универзитета у Новом Саду (УНС).

Шта научници очекују од нове власти у Србији?

Научници се надају да ће реформе обухватити и академску заједницу.

"Вучићева влада оптуживана је да је вршила притисак на универзитете и академске раднике да се повинују њеној политици, као и да је постављала политичке савезнике у управљачка тијела универзитета. Неки академски радници који су сматрани нелојалним остали су без посла", наводи Science.

„Универзитет мора бити слободан да размишља, спроводи истраживања и износи критике, без страха од политичких последица“, каже Марија Лесјак, хемичарка са Универзитета у Новом Саду, која је управо изабрана у парламент.

Један од извора политичког притиска био је централизовани систем финансијског управљања, који све трансакције усмјерава преко државног трезора.

“То значајно ограничава могућност факултета да управљају сопственим средствима и планирају сопствени развој“, каже Лесјак.

Истраживачи такође желе да финансирање науке буде више засновано на заслугама. Под Вучићем су „средства често распоређивана на основу политичких или личних веза, уместо на основу заслуга, што је озбиљно нарушавало квалитет научног рада“, каже Миодраг Крмар, физичар са Универзитета у Новом Саду који је био кандидат Студентске листе.

Студентска листа обећава да ће ријешити ове проблеме. Њен програм укључује предвидљивије финансирање, независан Фонд за науку, окончање политичког мијешања у оцјењивање захтјева за финансирање истраживања и подршку истраживачима који раде у иностранству, а желе да се врате у Србију.

Сада покрет треба да изабере премијера. Биће одржани и предсједнички избори, вјероватно до краја године. Вучић, који је обавио два предсједничка мандата и не може поново да се кандидује, поднио је оставку у септембру, надајући се да ће побиједити на парламентарним изборима и умјесто тога постати премијер, наводи Science.

Поповић упозорава да трансформација истраживачког сектора у Србији „неће бити тако лак и брз процес“. Али студенти су дали инспиративан примјер, каже он, показујући академским радницима и остатку друштва да су промјене могуће чак и када се чини да је национални популиста учврстио своју власт.

Он се, такође, нада да је подршка академских радника двогодишњој побуни промијенила начин на који јавност гледа на научнике. Универзитетски професори, који су понекад доживљавани као елитисти или терет за друштво, изашли су на улице заједно са студентима, често стојећи као физичка баријера између њих и полиције, каже Поповић и додаје:

„Показали смо да смо дио овог друштва, свим срцем и душом, и да смо спремни да учинимо све како бисмо одбранили наше заједничке вредности и нашу слободу.“