Нови закон талибана: Живот пијетла вриједи више од живота Авганистанке

Талибани су усвојили закон који живот пијетла чини вреднијим од живота жене у Авганистану.

Врховни вођа Авганистана и вођа талибана Мула Хајбатулах Ахундзада издао је нови радикални закон о кривичном поступку.

Организација за људска права из Равадара објавила је документ на својој веб-страници, упозоравајући да закон сада легализује дискриминацију на основу пола, религије и класе, као и ропство, убијање дисидената и насиље, посебно над женама и дјецом.

Закону недостају многи правни принципи који се сматрају фундаменталним широм свијета, као што су пуно право на одбрану, владавина права, једнакост пред законом и претпоставка невиности оптуженог.

15 дана затвора ако муж претуче жену

Међутим, он подразумијева готово неограничену моћ мужева над женама, родитеља над дјецом и наставника над ученицима.

Ево једног примјера који је привукао пажњу многих организација за људска права и феминистичких организација.Члан 32 закона каже: "Ако муж прекомјерно туче своју жену, што резултира преломима, ранама или модрицама на њеном тијелу, и ако жена докаже оправданост своје жалбе судији, муж се сматра криминалцем. Судија га мора осудити на 15 дана затвора".

С друге стране, према члану 70:

"Свако ко приморава животиње (псе, камиле, овце и слично) или птице (кокошке, препелице, јаребице) на борбу сматра се криминалцем. Судија ће га осудити на пет мјесеци затвора." Укратко, организовање, рецимо, борбе пијетлова је тежи злочин од наношења тјелесних повреда жени.

Готово немогуће доказивање насиља

Чак и када насиље пређе тај праг, пресуда зависи од тога да ли жена може да докаже злостављање на суду - показујући своје повреде судији.

То је готово немогуће јер су жене обавезне да у јавности буду потпуно покривене.

Такође, морају да се појаве пред судом у пратњи мужа или мушког старатеља, иако је у већини случајева управо муж насилник.Исти прописи дозвољавају да удата жена буде осуђена на до три мјесеца затвора ако посјети родбину без дозволе мужа, чак и ако бјежи од насиља.

Талибани, као и око половина свих муслимана у свијету данас, придржавају се теолошке и правне доктрине познате као ханефијски мезхеб, али је у Авганистану сада усвојено радикално тумачење ове школе.

Разматрани извори права, од најважнијих до најмање важних, јесу Куран, Хадис, мишљења сапутника и најближих сљедбеника пророка Мухамеда, аналогије са већ ријешеним правним питањима, разматрања сврсисходности и локални секуларни обичаји.

Талибани одбацују модерне правне принципе као што су једнакост пред законом, претпоставка невиности или право на одбрану, које описују као "иновације", што је за њих практично равно јереси.

Судија изриче казну по свом нахођењу

Поред тога, нови закон оставља доста простора за тазир. То је институција исламског права према којој, када се дјело сматра злочином, али казна није експлицитно прописана законом, судија је изриче по сопственом нахођењу.

Штавише, у многим случајевима судија није судија већ бирократа, и сваки муслиман који види да неко ради нешто "погрешно" има право, па чак и обавезу, да предузме мјере, укључујући насиље, како би "спријечио порок".

Међутим, закон не садржи строге критеријуме за то шта представља "грешно" дјело, тако да свако може да га тумачи како жели.

Класна подјела друштва

Поред тога, овај закон легализује ропство, подјелу друштва на класе, "родни апартхејд" и насиље. Оптимисти ће узвратити да стручњаци за талибански покрет тврде да је све ово већ успостављено и легализовано претходним талибанским законима.

На примјер, већ постоји класна подјела друштва на уламе (вјерске учењаке), ашраф (племство, укључујући племенске старјешине и трговце) и средњу и нижу класу становништва.

Нови закон не уводи ову подјелу, већ полази од чињенице да је друштво тако структурирано, а то је зато што су тумачи закона то претпоставили прије више од хиљаду година.

На примјер, Закон о промоцији врлине и спречавању порока из 2024. године један је од темеља талибанског правног система, а прописује обавезну молитву пет пута дневно, забрањује муслиманима да се спријатељују са немуслиманима.

Такође, уводи строгу вјерску цензуру, забрањује музику и плес, захтијева од жена да крију своја лица и гласове од непознатих мушкараца и забрањује им да напуштају кућу без старатеља.

Талибани вратили власт 2021. године

На челу талибана, откако су вратили власт у Авганистану 2021. године након повлачења америчких трупа, налази се Ахундзада, који је такође и шеф државе.Године 2017. Ахундзадин син је постао бомбаш самоубица када је џипом пуним експлозива улетио у контролни пункт проамеричке владе у провинцији Хелманд на југу Авганистана.

Ахундзада не само да је знао за то, већ је и благословио свог сина за ту акцију.

Као врховни вођа, Ахундзада званично није одговоран никоме осим Алаху, а његова наређења су несумњива. Изузетно ријетко се појављује у јавности. Познате су само двије његове фотографије и неколико аудио-снимака његових говора, углавном проповиједи у џамијама у Кандахару.