Међуизбори у САД: Демократе близу већине у Сенату, кључне трке и даље неизвјесне

На међуизборима који се данас одржавају у Сједињеним Америчким Државама демократе су надохват освајања већине у Сенату, али многа места су и даље неизвесна у државама са високим статусом, које би могле да се окрену у смеру било које странке, пише CNN.

Како се наводи демократе су прошириле свој утицај на начине које је мало ко могао да предвиди на почетку године, а чини се да национално окружење већ месецима иде у прилог тој странци, јер су последње анкете показале да је рејтинг председника Доналда Трампа 34 одсто, а фрустрација бирача економијом, ратом у Ирану и корупцијом чини се да покреће демократску енергију широм земље.

Да би демократе имале већину у Сенату потребно је да задрже своја стара места и освоје четири нова која су сада у рукама републиканаца који имају подршку Трампове администрације, али и технолошког мага Илона Маска.

На основу извештаја о прикупљању средстава за кандидате, анкета и страначког окружења,као и разговора са стратезима CNN је направио ранг листу 11 држава у којима би могло да дође до промена.

Северна Каролина се нашла на првом месту, јер се сматра да ће ту сигурно доћи до промене, односно да ће демократе да победе у тој савезној држави, први пут после 2008. године.

У тој држави демократа Рој Купер води за 14 бодова испред републиканца Мајкла Вотлија, а сматра се да је уколико победи то најважнија победа, будући да је Трамп у Северној Каролини до сада побеђивао три пута.

На другом месту је Охајо где демократа Шерод Браун води за пет бодова испред републиканца Џона Хастеда који је у Сенату 2004. године заменио Џеј Ди Венса.

Охајо је за време Трампа имао десничарски тренд, а он је у октобру три пута путовао у ту државу како би помогао Хастеду да пређе циљну линију први.

Наводи се и да је трка за гувернера Охаја привукла појачану пажњу у завршници, након што је кандидат Републиканске странке за гувернера Вивек Рамасвами објавио контроверзну рекламу у којој се појављује мајка његове противнице из Демократске странке Ејми Ектон. Наиме, са њом Ектон није имала контакт скоро 50 година, тј. од 1978. године.

На трећем месту је Тексас који 32 године није изабрао демократу на државном нивоу, али ни анкете у тој држави не показују јасног лидера у трци за место у Сенату.

Ипак, сматра се да би “савршена олуја околности” могла да се поклопи и оствари демократски сан о претварању Тексаса у плаво, чак и док би црвена природа државе и налет републиканског улагања у кампању могли поново да доведу до пораза демократа.

Тексас предводи све државе по броју бирача који су искористили право превременог гласања са 7,7 милиона листића, а подаци о превременом гласању показали су високу излазност у демократским окрузима.

На четвртом месту је Мејн у коме је трка за Сенат била је међу најнестабилнијим надметањима у овом циклусу због оптужби за сексуално злостављање на рачун Грејама Платнера и његовог коначног одустајања од кандидатуре, а последње анкете указују да демократски кандидат води за четири поена испред републиканског.

На петом месту нашла се Аљаска где неизвесност доноси кандидатура Дана Саливена, који има исто име и презиме као садашњи сенатор, али и где се такође не види најјасније ко би могао да однесе победу.

Та држава позната је и по томе што је у њој тешко да се спроводе анкете и у којој би бројање гласова могло да траје дуже него у другим државама због гласања по принципу рангирања, а држава дозвољава да се гласачки листићи послати поштом, жигосани пре или на дан избора, врате у изборну канцеларију у року од 10-15 дана.

На шестом месту је Канзас, држава у којој позиција републиканца Роџера Маршала изгледа нестабилније него демократе Адама Хамилтона, који се нада да ће бити први демократа из Кансаса изабран у Сенат САД-а од 1932. године.

Анкета CNN-a показала је да већина гласача који ће вероватно изаћи на изборе каже да би више волели да републиканци контролишу Сенат, али 53 одсто њих негативно гледа на Маршала, који је током предизборне кампање највише критикован јер је његова болница тужила стотине пацијената због неплаћених рачуна, а неки су и ухапшени.

На седмом месту је Ајова у којој се није јасно издвојио лидер у трци за место у Сенату и у којој демократе нису победиле од 2008. године.

Републиканка Ешли Хинсон показала се као једна од политички највештијих републиканаца који воде овај циклус и која се трудила и да се дистанцира од Трампа по питању рата с Ираном, тарифа и увоза говедине, али и даље се суочава са незадовољством бирача због растућих цена дизела, гнојива и друге робе која се користи у држави која зависи од пољопривреде.

На осмом месту је Мичиген у коме има сигнала да би демократа Абдул Ел-Сајед могао да има предност над републиканцем Мајком Роџерсом који су се током кампање сукобљавали највише око питања америчке помоћи Израелу.

Девета држава је Њу Хемпшир где по свој прилици демократе имају предност и где би републикански кандидат могао да одбије гласаче због покушаја током кампање да се дистанцира од Трампа.

На 10. месту је Јужна Каролина, која је први пут на листи CNN-a, пре свега због неизвесне трке између именоване републиканске сенаторке Дарлин Грејам, сестре покојног сенатора Линдзија Грејама и демократске Ени Ендрус, лекарке.

Током кампање Грејам је имала нестабилне тренутке, посебно када је рекла да “национална безбедност није њена ствар”, а када су је у дебати питали о Тајвану.

Такође, није успела да придобије ни кључне делове републиканске базе, а неки републиканци су отворено рекли да неће гласати за њу и да она није права конзервативка.

На 11. месту је Џорџија где је демократа Џон Ософ водио снажну кампању и током целог такмичења надмашио републиканца Мајка Колинса у анкетама, којег је Трамп подржао.

CNN наводи и да је током анализе пратио и низ држава које се никада нису у потпуности материјализовале као “стварне шаховске фигуре на бојном пољу”, попут Небраске, Мисисипија и Минесоте, али да би преокрети у њима били велико изненађење на изборима.

Како то све утиче на Трампа?

За Доналда Трампа, данашњи избори одредиће курс за последње две године његовог председничког мандата.

Ако његова странка изгуби контролу над Конгресом на међуизборима, остатак његовог мандата вероватно ће бити потрошен на истраге које демократе воде о његовој администрацији и пословним односима, а могуће чак и на још један поступак импичмента. Политичка пажња ће такође почети да се помера ка републиканцима и демократама који се боре да га замене током председничке кампање 2028. године, наводи АП.

Осим тога, ако бирачи данас укоре републиканце, Трампу ће остати драматично смањен политички капитал код куће и у иностранству, јер је готово гарантовао да ће се резултати посматрати као референдум о њему самом. Он је више пута позивао бираче да се “претварају да је он на гласачком листићу”.

Стављање себе у први план у мислима бирача био је велики ризик за председника и његов политички тим, који су веровали да ће персонализација међуизбора активирати присталице покрета “Учинимо Америку поново великом” (МАГА) који би иначе мање вероватно изашли да Трамп није званични кандидат. Демократе су са нестрпљењем чекали да виде како се непопуларни председник тако потпуно укључује у кампању, верујући да је то послужило као ефикасан подсетник на то кога треба кривити за стање у економији, што су бирачи навели као своју највећу бригу, преноси Euronews.