Ко је ухапшени директор РХМЗ-а Србије? Од научних признања и функција у САНУ до оптужби за прање новца

Директор Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ) Југослав Николић (71) ухапшен је данас по налогу Посебног одјељења за сузбијање корупције због сумње на прање новца.

Према подацима који се налазе на званичном сајту РХМЗ-а, проф. др Југослав Николић високо образовање стекао је из области физичких наука, на студијском програму Метеорологија, на некадашњем Природно-математичком, а садашњем Физичком факултету Универзитета у Београду.

Ухапшен директор РХМЗ Србије због прања новца, уплаћивао милионе на рачуне

Академски назив магистра наука и научни степен доктора наука стекао је на Универзитету у Београду, на Катедри за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета.

Професор Николић има стечено наставно звање редовног професора, а током каријере имао је и научно звање вишег научног сарадника.

Посједује вишегодишње радно искуство на високостручним пословима у Републичком хидрометеоролошком заводу (РХМЗ) и постигнуте резултате у проучавању, интегралном сагледавању и обједињеном рјешавању фундаменталних проблема са аспекта метеорологије, физике атмосфере, заштите животне средине, као и примјене у енергетици, водопривреди и пољопривреди.

Кроз стручне и научне радове, пројекте и монографије дао је оригиналне стручне и научне доприносе и утицао на развој науке, научне мисли и струке.

Научно ангажовање професора Николића односи се на Српску академију наука и умјетности (САНУ) и повремена предавања на докторским студијама одговарајућих факултета, док је наставно ангажован на редовним предавањима на више факултета, међу којима и на предмету Метеорологија са климатологијом на Шумарском факултету Универзитета у Београду.

Као члан Научног вијећа Географског института „Јован Цвијић“ САНУ учествовао је у његовом развоју.

Одлуком Извршног одбора САНУ именован је за члана Међуодјељењског одбора за динамику климатског система Земље и дјело Милутина Миланковића.

Добитник је награде Привредне коморе Београда за најбољи научни рад од посебног значаја за примјену у привреди и струци.

Међународне функције и научни рад

Проф. др Југослав Николић стални је представник Републике Србије у Свјетској метеоролошкој организацији (WMO), Европској метеоролошкој мрежи (EUMETNET) и Европском центру за средњорочну прогнозу времена (ECMWF).

Непосредно се ангажовао да Република Србија постане пуноправни члан ECMWF-а и улагао напоре да РХМЗ има активан статус и у другим међународним асоцијацијама.

Област професионалног интересовања професора Николића односи се на геонауке – метеорологију, хидрологију, хидрогеологију и њихову примјену у заштити животне средине, енергетици, посебно обновљивим изворима енергије, агрометеорологији и изучавању климе, климатских ресурса и климатских промјена.

Бавио се и вјештачким утицајем на временске прилике, укључујући одбрану од града и управљање сушним периодима путем стимулације падавина.

Посебно мјесто у његовом научном раду заузимају комплексна истраживања и израда нумеричког модела евапотранспирације, од стратешког значаја за бројне практичне примјене.

Оне обухватају водопривреду, анализу водног биланса, планирање и контролу водних ресурса, наводњавање и одводњавање терена, пројектовање хидрограђевинских радова и објеката, изградњу објеката за заштиту од поплава, израду водопривредних основа сливних подручја и хидролошких прогноза.

Његова истраживања примјењивана су и у заштити животне средине, пољопривреди, електропривреди, путној привреди, агрометеорологији, изради временских прогноза и климатолошких студија, као и у другим областима метеоролошке, хидролошке, хидрогеолошке и пољопривредне праксе.

Функције у државним институцијама

Рјешењем Владе Републике Србије постављен је на положај директора РХМЗ-а, након конкурса за попуњавање овог положаја.

Одлукама Владе именован је за члана Републичког штаба за ванредне ситуације, члана Националног савјета за климатске промјене, члана Савјета националне инфраструктуре геопросторних података и представника РХМЗ-а у Преговарачкој групи за животну средину – ПГ 27.

Током вишегодишње каријере радио је као синоптичар у прогнози времена РХМЗ-а, синоптичар у ваздухопловству, руководилац радарских центара РХМЗ-а, руководилац Сектора за метеорологију, као и руководилац службе за аеролошка мјерења.

Радио је и на пословима израде стратегија, програма и пројеката из области метеорологије и климатских промјена, у оквиру Сектора за развој, програме и пројекте Европске уније.

Кроз интердисциплинарни приступ дао је бројне практичне доприносе, укључујући учешће у изради Стратегије просторног развоја Републике Србије 2009–2013–2020, у дијелу који се односи на утицај атмосферских природних непогода.

Истраживања, монографије и научна признања

Међу првима је учествовао у истраживању активности природних радиоактивних гасова радона и торона, примјеном одговарајућих пасивних дискриминативних нуклеарних детектора трагова у ваздушном стубу у земљишту.

Повезивање геолошких, хидрометеоролошких и климатолошких карактеристика појединих области са интензитетом природне радиоактивности представља оригиналан научни допринос изради одговарајућих мапа ризика.

Осим тога, дао је значајан допринос анализи временских стања, истраживању озона, одређивању глобалног зрачења, као и областима хидрогеологије, хидрологије и хидрохемије.

Професор Николић објавио је три научне монографије и више радова у међународним часописима са SCI листе (Science Citation Index), као и у зборницима међународних конференција.

Аутор је двије истакнуте монографије националног и ширег значаја које је објавио Институт САНУ „Јован Цвијић“. Њихову промоцију организовала је Српска академија наука и умјетности 5. фебруара 2011. године, уз присуство бројних академика, представника факултета, научних института и Републичког хидрометеоролошког завода.

Аутор је или коаутор више од 25 радова из категорије М20, који обухватају радове објављене у међународним, истакнутим међународним и врхунским међународним часописима.

Објавио је и неколико радова из категорије М51, у водећим часописима националног значаја, као и више од 45 радова из категорије М33, односно саопштења са међународних скупова штампаних у цјелини.

Резултати његовог научног и стручног рада нашли су практичну примјену и у усклађивању праћења карактеристика атмосфере, хидросфере и литосфере, кроз организовање метеоролошког, хидролошког и хидрогеолошког мониторинга у РХМЗ-у.

Проф. др Југослав Николић руководио је бројним научним пројектима или учествовао у њиховој изради.

Више година био је члан Уређивачког одбора научног часописа „Зборник радова“ Института „Јован Цвијић“ САНУ.

Његово вишегодишње искуство, научна и наставна активност, праћење свјетских истраживачких процеса и чланство у стручним и научним асоцијацијама истакнути су у званичној биографији као потврда његовог доприноса развоју струке и науке, пише Телеграф.