Крај преступне секунде: У Версају се одлучује о будућности свјетског времена

Свјетски чувари времена окупљају се у Версају код Париза како би донијели историјску одлуку: да ли је вријеме за трајно укидање "преступне секунде"?

Овај потез могао би формално да прекине везу између часовника које свакодневно користимо и стварне ротације планете Земље, али и да из коријена промијени глобално рачунање времена.

Грађански сатови дизајнирани су на претпоставци да Земља направи пун круг око своје осе за тачно 24 часа. Међутим, планета заправо благо осцилује, а њена ротација се током вијекова постепено успорава. Како би се компензовало то кашњење и одржала синхронизација, стручњаци од 1972. године повремено додају по једну преступну секунду. Посљедњи пут то је учињено 31. децембра 2016. године, а до данас је укупно унијето 27 таквих корекција, преноси Мондо.

Ипак, притисак технолошких гиганата и финансијског сектора да се ова пракса потпуно напусти никада није био већи.

Шта је заправо преступна секунда

Свјетско вријеме мјери се према координисаном универзалном времену (УТЦ), стандарду који се већ више од седам деценија ослања на изузетно прецизне атомске сатове који прате вибрације атома. Са друге стране, ротација Земље одвија се независно од атомске физике.

Преступна секунда служила је као вјештачко усклађивање УТЦ-а са природним кретањем Земље. Према подацима америчког Националног института за стандарде и технологију (НИСТ), брзина окретања планете није константна, а постепено успоравање доводи до тога да средњи соларни секунд траје незнатно дуже од атомског. Због тога су се ове секунде периодично убацивале крајем децембра или крајем јуна.

Технолошки хаос: Зашто дигитални свијет тражи укидање

Иако преступна секунда теоријски одржава астрономску тачност, у модерном дигиталном добу она ствара огромне проблеме. Финансијска тржишта, телекомуникације, сателитска навигација и глобални дата-центри зависе од прецизности у милисекундама.

Убацивање додатне секунде већ је изазивало озбиљне инциденте:

Године 2012. платформе попут Редита и LinkedIna доживјеле су колапс система.

Исте године пао је глобални систем за резервацију карата аустралијске авио-компаније “Qantas”.

Инжењери компаније „Мета“ јавно су 2022. године поручили да је свака преступна секунда “главни извор стреса и кварова за хардверску инфраструктуру”.

Међународни биро за тегове и мјере (БИПМ) још 2022. изгласао је приједлог да се преступна секунда напусти до 2035. године. Међутим, Русија је тражила одлагање до 2040. јер њен навигациони систем GLONASS има преступне секунде уграђене директно у софтверску архитектуру. Упркос томе, 69 држава чланица сада расправља о новој резолуцији којом би се преступна секунда укинула знатно раније, већ до 2027. године.

Три кључна приједлога на столу у Версају

На састанку у Француској представници водећих метролошких институција разматрају три историјске тачке:

Нова дефиниција секунде: Оптички сатови постали су далеко прецизнији од класичних атомских сатова. Уколико приједлог прође, секунда би могла добити нову научну дефиницију засновану на оптичким фреквенцијама умјесто вибрацијама атома.

Коначно укидање преступне секунде: Најважнији приједлог који предвиђа престанак уноса корективних секунди од 20. маја 2027. године, на Свјетски дан метрологије.

Усклађивање са Мјесецом: Синхронизација земаљског мјерења времена са новим стандардом који НАСА развија за потребе будућих лунарних мисија.

Шта доноси одвајање сатова од ротације Земље

За свакодневни живот људи укидање преступне секунде проћи ће потпуно неопажено, док ће дигитални системи, берзе и cloud сервиси елиминисати ризик од софтверских падова.

Ипак, на дуги рок доћи ће до постепеног разилажења сатова и природних циклуса. До 2100. године сатови ће журити 54 секунде у односу на положај Сунца.

Кроз два миленијума тај јаз нарастао би на неколико сати, што би помјерило уобичајено вријеме изласка и заласка сунца.

Као компромис, научници предлажу да се у далекој будућности примјењују крупније корекције, попут “преступног сата”, који би се додавао тек једном у неколико стотина година.