Свијет

17.11.2026.

19:05

Европа преговара о миру без Каје Kaлас: Како је шефица дипломатије ЕУ остала по страни?

Лидери ЕУ одбили су приједлог да Каја Калас води преговоре о Украјини, препустивши кључне мировне разговоре новом тиму и шефовима држава.

Европа преговара о миру без Каје Kaлас: Како је шефица дипломатије ЕУ остала по страни?
Фото:Тwitter

Изостављање Каје Калас из преговора о окончању рата у Украјини отворило је питање не само њеног политичког утицаја већ и саме улоге шефице дипломатије Европске уније. Иако је одлучно покушала да се наметне као европска представница у разговорима са Москвом, лидери ЕУ нису подржали њену кандидатуру. Умјесто тога, формиран је преговарачки тим од седам представника, у којем нема мјеста за високу представницу. Док поједини дипломати њену изолацију приписују политичким грешкама и начину рада, други указују на шири проблем - чињеницу да кључне одлуке о рату и миру све више преузимају шефови држава и влада.

Откако је преузела функцију шефице дипломатије Европске уније, Каја Калас суочила се са бројним неуспјесима, одбијањима и политичким ударцима. Ипак, овај ју је посебно погодио.

Прошле нед‌јеље Калас је отпутовала у Даблин, гд‌је је присуствовала неформалном самиту европских лидера и одлучно се заложила за то да постане специјална изасланица Европе у текућим преговорима чији је циљ окончање руске инвазије пуног обима на Украјину.

Свој аргумент пред лидерима представила је као нешто што се само по себи подразумијева: управо сте мене изабрали за ту улогу.

"У јуну 2024. године лидери су донијели одлуку о томе ко ће представљати ЕУ када је ријеч о безбједности и спољној политици. Тада се разговарало и о томе да ће се током ових пет година водити преговори са Русима", рекла је Kallas, осврћући се на распод‌јелу највиших функција на почетку актуелног мандата европских институција, те додала:

"Уколико лидери желе да промијене тај договор, наравно да могу, јер је то њихова одлука. Ипак, сматрам да би требало да усмјеримо енергију на суштинска питања".

Међутим, европски лидери нису прихватили њен приједлог и одлучно су га одбацили. Према ријечима извора упознатих са разговорима иза затворених врата, италијанска премијерка Гиоргиа Мелони оцијенила је да Kallas нема довољан институционални ауторитет и успротивила се њеној кандидатури, пише Euronews.

Самит је завршен договором о проширеном заједничком европском тиму за преговоре, који ће укупно имати седам представника. Међу њима, међутим, нема Каје Калас.

Као додатни ударац, мјесто Европске уније у преговорима подељено је између Европског савјета и Европске комисије. Представљаће их високи званичници из кабинета предсједника Европског савјета Антонија Цосте и предсједнице Европске комисије Урсуле вон дер Leyen. Европска служба за спољне послове (ЕЕАС), институција коју Калас предводи, остала је изван процеса.

На питање о њеном изостављању, ни Цоста ни Вон дер Leyen нису стали у њену одбрану.

Остављена по страни и политички маргинализована, Kallas се сада суочава са реалношћу у којој је управо она, као висока представница ЕУ, којој је европским уговорима повјерено вођење заједничке спољне и безбједносне политике Уније, искључена из најважнијег дипломатског процеса на европском континенту још од завршетка Хладног рата.

Ријеч је о толико очигледној и дубокој противречности да се доводи у питање сама суштина функције коју обавља. Поједини званичници у Бриселу сматрају да је оно што се догодило у Даблину природна посљедица низа погрешних потеза и неспретних изјава због којих је Kallas постала све контроверзнија, али и све усамљенија фигура у пријестоници европске дипломатије.

Kallas је изазвала незадовољство својим изјавама које су одступале од усаглашених ставова о осјетљивим питањима, попут Кине и Израела, као и покретањем иницијатива без претходних консултација са државама чланицама или уз минималне консултације. Међу њима је и формирање експертске групе за одбрану, чије је покретање у септембру отказано у посљедњем тренутку, након противљења Италије, Француске и других земаља.

Незадовољство њеним радом подстакло је и позиве на реформу. Њемачка је, на примјер, предложила да Kallas буде стављена под надзор Урсуле вон дер Leyen, по узору на хијерархију у националним владама, у којима је министар спољних послова подређен премијеру.

Један високи дипломата указао је на то да се Kallas током ове године противила директним преговорима са Русијом, да би потом сама себе предложила за специјалну изасланицу задужену за односе са Москвом.

"Да је заиста разговарала са људима и консултовала се са њима, знала би у ком правцу се ствари развијају. Сада су је догађаји претекли", рекао је дипломата.

Ипак, признао је да Kallas, када је реч о суштини, није у потпуности у криву.

"Од ових преговора ионако неће бити ништа. Нема шансе да Русија конструктивно учествује у њима", оцијенио је он.

И други дипломата изнио је критике на рачун Kallas, оцијенивши да је њен наступ у Даблину био веома "неспретан". Посебно је проблематичном оцијенио њену изјаву: „Руси ме не желе“ за специјалну изасланицу.

Овај дипломата сматра да је Kallas задржала начин рада који је имала док је била премијерка Естоније. Тада су јој отворени и чврсти ставови према Русији донијели политичку популарност широм Европе. Међутим, на њеној садашњој функцији такав приступ лако може да се обије о главу.

"То није био прави приступ. Довела је себе у тешку позицију. И даље размишља из перспективе некадашње премијерке и заборавља да је њена улога заправо да усклађује ставове министара спољних послова. Њен посао је да пронађе најмањи заједнички садржалац међу државама чланицама", рекао је дипломата.

Осуђена на неуспјех

Приједлог високе представнице био је осуђен на неуспјех из разлога који превазилазе личне односе, стил руковођења и политичко искуство.

Рат Русије против Украјине постао је централно питање европске политичке агенде. Одбрана, безбједност, трговина, енергетика, финансије, технологија, санкције и приступање ЕУ – све је то повезано са Украјином. Милијарде евра обезбијеђене су за буџетску, војну и хуманитарну помоћ. Начин на који ће се рат завршити обликоваће Европу за генерације које долазе.

Због тога су се европски лидери изузетно активно укључили у овај сукоб, уз бројне посјете Кијеву и састанке на највишем нивоу. Одлука лидера Француске и Велике Британије да покрену иницијативу "Коалиција вољних" можда најбоље илуструје њихову личну посвећеност овом питању.

Међутим, такво ангажовање ишло је на штету министара спољних послова и значајно сузило простор за њихово д‌јеловање. Министри се често нађу у међусобним расправама и преговорима без доношења конкретних одлука, које на крају доносе државни и владини лидери.

У случају мировних преговора, лидери су се заправо ослонили на своје савјетнике за националну безбједност, који су дио њихових најужих тимова. Чак је и амерички предсједник Доналд Трумп овај задатак повјерио двојици специјалних изасланика које је лично одабрао - Стеве Witkoffu и Јареду Кусхнеру - умјесто државном секретару Марку Рубију, који је, у поређењу са Witkoffom и Кусхнером, заузимао оштрији став према Русији. Калас, чија је функција по рангу упоредива са Рубијевом, суочила се са сличном ситуацијом.

Раније ове године Kallas је представила листу максималистичких захтијева за које је сматрала да би европске земље требало да инсистирају да их Русија испуни у оквиру преговора.

Иако је документ био повјерљив, висока представница га је толико пута цитирала, укључујући и током прошлонед‌јељног самита у Даблину, да је практично постао јаван. Док су министри спољних послова дуго расправљали о том документу, европски лидери га никада нису узели у разматрање и наставили су своје разговоре као да он не постоји.

"Чињеница је да ниједан министар спољних послова нема очигледну водећу улогу у овом процесу. Не зато што су министри спољних послова неважни, већ зато што одлуке о којима је ријеч далеко превазилазе оквире традиционалне спољне политике", рекао је трећи дипломата, те додао:

"Ово је, дословно, питање за шефове држава и влада. Они су ти који могу да обезбиједе политичку усклађеност у различитим областима и на крају преузму одговорност за преузете обавезе".

Четврти дипломата био је још сажетији, поручивши да би Европа требало да усмјери енергију на успостављање "досљедног и јединственог става" у преговорима, умјесто да се бави "непродуктивним расправама" о именима.

Додуше, прича о маргинализацији високе представнице ЕУ много пута је испричана и раније, али се до сада није показала као тачна – или барем не у потпуности. Преовлађујуће мишљење одговорност за такву ситуацију приписује сложеној институционалној структури ЕУ, дефинисаној европским уговорима. Они предвиђају високу функцију чији је носилац ограничен принципом једногласности и нема овлашћења да наметне спровођење својих одлука, што се сматра основним узроком проблема.

Ипак, већина дипломата сагласна је да начин рада естонске политичарке додатно отежава њен положај. Недостатак подршке Европске комисије, у којој обавља функцију потпредсједнице, као и држава чланица, чије би ставове требало да заступа, чини је рањивом на критике. Када се суочи са негативним реакцијама, препуштена је сама себи.

Ван Брисела, међутим, Калас и даље ужива популарност, а њени директни и одлучни ставови о Русији често наилазе на похвале и постају вирални на друштвеним мрежама. Њени браниоци као аргумент у прилог њеном раду наводе и чињеницу да је Кремљ отворено не подноси.

На питање Euronewsa да ли се каје што се тако одлучно заложила за мјесто специјалне изасланице, Калас је остала при свом ставу.

"Остајем при ономе што сам рекла и спремна сам да обављам тај посао", поручила је, позивајући европске лидере да поштују уговоре ЕУ на исти начин на који поштују владавину права.

Ипак, додала је:

"На неки начин је и олакшање што више не разговарамо о томе ко ће бити изасланик."

Придружите се

Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.

Провјерено.инфо