VRAĆENI SAT

И тако се опет вратио. Сат, наравно. На шта сте ви помислили?

Док сте се спремали да вратите сат уназад како би добили тај драгоцјени и имагинарни сат сна више, има их у Републици Српској што тај сат силом враћен уназад нису искористили за спавање. Оно што се једино за сада јасно види је да се мрак спушта раније откако смо вратили уназад рачунање политичког времена, али након мрака мора и сванути. Оно што се не види, али се овдје шапуће, а галами и пита из Сарајева да ли је само враћен сат уназад или смо у том сату прешли на америчко или руско рачунање времена. Шта смо то све вратили када смо вратили сат политичких одлука. Додик је, кажу тако поново вратио добре односе са Американцима. Опозиција, судећи по потезима сваки дан сат враћа уназад и тврди да је Додик "договорио нешто".

Шта је то тачно "договорио" од њих нико тачно не зна па нагађа, а Додик ето неће да каже. Тако да су и даље у оном сату што је враћен уназад. Тешко га стижу .

Код нас су сви ти преговори и договори са Американцима као временска прогноза: сви су је чули, сви је знају, али ипак никад нисмо сигурни и не знамо хоће ли изненада пасти киша или засијати сунце које није било у најави.

У уназад враћеном сату остале су и некад беспотребно ударене америчке санкције за оне који су учествовали у организацији Дана Републике. Прича се да би ускоро у том враћеном сату могли да им се придруже и сви остали ономад неправедно санцкионисани без јасног објашњења Бајденове администрације. Било службено или неслужбено, лед се топи. Можда су и Американци вратили неки сат па другачије виде ствари. Опозиција је и када сат врати уназад и када покуша да га помјери унапријед у својој временској зони. Тамо је увијек како они кажу пет или минут до 12 .

И тако већ двадесет година. Они заправо чекају да вријеме стане. Док се они договоре да ли ће са казаљком напријед, назад, лијево или десно, Додик је већ промијенио сатни механизам.

Док Европа пребројава минуте на сату који жури, ми пребројавамо политичке обрте. А, шта је са Русијом питате? Па Русија сат не помјера.Тамо вријеме тече по мјери интереса, а не казаљки које иду сат унапријед или уназад. Зато се сад сви питају да ли је Додик ближи или даљи Москви. Ко зна, па можда у том његовом сату има довољно мјеста и за руско и за америчко рачунање времена. Или је активирао компас.

Компас увијек покаже гд‌је је правац којим желите даље.

Сав овај хаос у јавности настао након што је Република Српска осим сата уназад вратила још штошта на старо, могуће нећете ни да примјетите.

Код нас је вријеме ионако релативно као и истина, одговорност и морал. Сигурно је да ће се казаљка опет вратити на исто мјесто, а ми сви ћемо се правити да је то заправо напредак. Јер ово враћање сата овог пута није техничка ствар. То вам је, поштовани читаоци, државни пројекат.

Ми сат враћамо да би казаљке стале тачно тамо гд‌је њима одговара у тренутку када су сви "на линији". Стално смо у стању између двије казаљке. Ни дан ни ноћ, ни Исток ни Запад, ни санкционисани ни ослобођени. Код нас је све "у току".

И повлачење закона, и враћање достојанства, и губљење достојанства и договори оних који су се некад клели да и ако вријеме заувијек стане никад неће са тим са којима сада кроје неке нове старе политике. И навијају сатове.

У Републици Српској сви се праве да држе вријеме у својим рукама, али само један тачно зна колико има минута до сљедеће кризе и рјешења .

И кад схвате да су опет закаснили, да су остали у оном уназад враћеном сату тај већ стоји испред, гледа на свој сат и каже: Господо, опет касните. Јер док се неки баве минутама он мјери деценије.

Некако вријеме ради за њега. Знам да се неки сада љуте и мрште ,али погледајте на сат. Па видите ли колико је сати? И у Америци и у Русији и у Сарајеву. Завртило вам се у глави од враћања казаљки. Једни спавају дуже једни краће, а Додик опет не спава. Он кује планове док Сарајево штоперицом мјери и призива да сатни механизам Републике Српске стане. Припема по ко зна који пут нови механизам отпора и рачунања новог времена, не на батерије, већ на турбо погон.

Док се опозиција и федерални медији надгласавају да ли је Додик на пуњачу из Вашинготна или Москве и како ће се у Републици Српској и од којег датума рачунати неко ново вријеме Шмиту је како ствари стоје сат стао.

Неко помјера казаљке, неко границе, неко надлежности, неко живце .

Вријеме код нас изгледа не иде ни напријед ни назад него укруг .

А, власт тај вјечни чувар "историјског" времена куца у ритму који како ствари стоје одговорава и америчком и руском времену. Оном бриселском баш и не. Опозиција не зна да ли је у љетном, зимском или Станивуковићевом рачунању времена.

А вријеме не чека никог. Вријеме иде па ко га стигне. Неки га стижу и кад врате сат неки ни кад га помјере унапријед.

Зато смо поново вратили сат уназад. Не због Европе, него да би имали сат више да се заврши оно што је почело. Јер ако кажете да правите нову историју онда свака минута злата вриједи.

Аларм одавно звони. Не можемо се више правити да спавамо. Враћамо казаљке, али морали би и достојанство. Јер ти страни сатови можда јесу скупи и прецизни, али ако већ неко треба да одређује наше вријеме нека то онда буде онај који зна да да га успори кад загусти и убрза кад други стоје.

Јер како да вам кажем изгледа да проблем није у времену .

Проблем је некима изгледа што хоћемо да га мјеримо по свом сату.

А, шта са оним сатом што је враћен уназад, питате ?

Па као и увијек неки су спавали сат дуже, а неки радили сат дуже.

Свима је у исто вријеме 5 до 12.

Једним до побједе, оним другим до пораза.