РеТТровизор
12.03.2026.
09:00
СВОЈ ТИ ПОС’О
Зато реченица премијера Минића носи једну брутално једноставну истину. Није наш проблем што политичари раде лош посао, него што упорно раде туђи. Зато и реченица: "Свој ти по'со" није упућена само једном човјеку. То је реченица коју би грађани требало да изговоре цијелој политичкој сцени.

Политика одавно личи на ријалити програм. И даље у томе убједљиво предњачи градоначелник Драшко Станивуковић. Свака нова епизода перформанса има нови заплет, кулисе, публику и реквизите.
Овог пута сценографија је била у дворишту зграде Владе. Реквизити: пано са бројкама и графиконима раста цијене горива, планом за акцизе и ублажавање посљедица глобалног хаоса због напада Америке на Иран. Углавном перформанс је градоначелник најавио због кризе, али како је у писанији којом је овај перформанс најавио његов Покрет, оне која је избила због "сукоба на Балканском Истоку".
Да, добро сте прочитали Балкански Исток.
Добро, ко ради тај и гријеши, али ко не ради гријеши још више, па је у најави још написао и адресу Административног центра у Источном Сарајеву.
Како год, перформанс се одиграо у дворишту зграде Владе. У Бањалуци. И то није све.
Упртио је Драшко Станивуковић и двије корпе из супермаркета да боље дочара шта се могло купити некада и сада за исте паре. Све је спремио, али се једном никако није надао. А, то је да ће му ненадано на његов пеформанс стићи премијер Минић са све министрима и украсти му шоу.
Станивуковић није могао сакрити изненађење упркос добро увјежбаном, блазираном осмијеху. Са двије корпе из маркета градоначелник је објашњавао економију, инфлацију, робне резерве и још понешто из области геополитике, али и аграра, јер кад већ носиш корпе ред је да се покрије широк спектар тема.
А он сматра да све покрива. Осим рупа по цести. Корпе су, ваљда, требало да симболизују празне џепове и празне робне резерве или празне полице политичке неозбиљности. Није баш најјасније. Али је јасно да креће нова серија перформанса, чини се оних предизборних.
Иако није потпуно јасно ни да ли ће бити кандидат и ко ће га подржати и шта мисли о овима што су већ рекли да неће, јер одговоре на та питања у корпи није донио. Док се по граду распадају улице, комунални хаос не престаје, регулациони планови се пишу и бришу, градоначелник се испред Владе бави свим оним што није његов посао, али зна чији је. Робних резерви истина нема, али нема ни резерве паркинг мјеста, нема резервног објашењења за хаос у саобраћају, нема резерве за комунални колапс. Али има корпе. Два комада. Из супермаркета. Негдје сам то већ вијдјела, чини ми се. Баш се чини познато.
И таман кад смо мислили како ће овај перформанс протећи у његовој стандардној театралној атмосфери, на сцену ненадано ступа премијер Минић.
Чуо, каже неку ларму у свом дворишту, па као прави домаћин сишао да види шта се дешава. Ненајављен . У директном преносу. Са реченицом коју бих ја уврстила у политички фолклор: "Свој ти пос'о".
Три ријечи. Кратке. Једноставне.
У преводу, мање личног маркетинга више посла.
Отприлике као када професор затекне ученика како објашњава реформу школства, док му задаћа данима стоји ненаписана, јер проблем ове представе није у политичком полемисању.
Проблем је што се сви баве туђим послом. Једни воде град, али се баве владом. Не Ђајићем. Владом Републике Српске.
Премијер треба да води владу, али се бави градоначелником, јер му, како каже, ларма по дворишту. Они трећи коментаришу све, али не раде ништа.
Бањалука има толико проблема да се од њих може направити трилогија, а не једна прес конференција, али градоначелник има преча посла.
Рупе у асфалту имају дубљу историју од неких политичких каријера. Саобраћај функционише по принципу лутрије, комуналне службе постале су урбани мит. Али он има план за глобалне кризе и акцизе. Из корпе.
Јер када политика почне личити на шопинг, онда је јасно да се не купују рјешења него пажња. Ваљда му је мањка.
Зато реченица премијера Минића носи једну брутално једноставну истину. Није наш проблем што политичари раде лош посао, него што упорно раде туђи.
Зато и реченица: "Свој ти по'со" није упућена само једном човјеку. То је реченица коју би грађани требало да изговоре цијелој политичкој сцени.
Ако је политика одавно постала представа, ако су се конференције претвориле у скечеве, а функције сценографија за лични маркетинг, ко у овом граду уопште ради свој посао?
Бањалуци не требају глумци са реквизитима. Треба јој неко ко ће коначно спустити корпе, угасити камере и почети да ради.
Свој пос'о.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.


