У Словенији сви Роми добили статус “безбједносне пријетње”

Након усвајања закона који полицији даје овлашћења да претреса и надзире домове у такозваним “високоризичним” подручјима влада Словеније оптужена је да претвара ромска насеља у “безбједносне зоне”, преноси “Гардијан”.

Словеначки парламент је у понедјељак у поноћ подржао “Шутаров закон”, назван по Алешу Шутару, који је убијен у сукобу са 21-годишњим Ромом, након што је у журби отишао у ноћни клуб због позива у помоћ који је добио од сина.

Инцидент испред клуба ЛокалПатриот у Новом Месту, на југу Словеније, прошлог мјесеца довео је до масовних протеста, распоређивања полиције у ромским насељима и оставке двојице министара, подсјећа британски лист.

Премијер Роберт Голоб из партије Слобода обећао је нове безбједносне мјере, за које је казао да “нису усмјерене против било које етничке групе, већ против самог криминала”.

Међутим, критичари су оцијенили да су измјене дискриминаторне и да “читаву мањину третирају као безбједносну пријетњу”.

Европска комисија позвала је јуче Словенију да осигура да ниједна заједница не трпи несразмјерне посљедице новог закона.

“Словенију позивамо да обезбиједи да спровођење такозваног ‘Шутаровог закона’, не утиче несразмјерно на било коју заједницу. Такође, не смије се створити рањивост заједница које су већ изложене ризику. Наравно, важно је ријешити питање безбједности и очувати јавни ред, али мјере морају бити у потпуности у складу са правом Европске уније и основним правима”, рекла је портпаролка Европске комије Ева Хрнчирова, пренијела је Словеначка новинска агенција (СТА).

Из Комисије су саопштили да ће закон додатно проучити пошто га потпише предсједница Словеније Наташа Пирц Мусар и када званично ступи на снагу што се очекује 2026. године.

Међународна невладина организација “Амнести интернешенел” је тражила да се гласа против тог закона, осуђујуц́и његову “злонамјерну реторику” и страхујуц́и од његове примјене “произвољно и на дискриминаторски начин према ромском становништву”.

Неколико професора Правног факултета Универзитета у Љубљани је у саопштењу упозорило да су дјелови закона неуставни.

Закон о хитним мјерама за јачање јавне безбједности, који је први пут представљен двије седмице након Шутарове смрти, ублажен је прије коначног гласања у понедјељак, али је задржао низ спорних одредби.

Полиција ће, без судског налога, моћи да уђе на приватни посјед или у превозно средство у “безбједносно ризичном подручју” уколико је “неизбјежно потребно да се одмах заплијени ватрено оружје ради заштите људи”. Такође ће моћи да користи техничка средства за фотографисање и снимање, попут дронова или система за препознавање регистарских таблица, ако се процијени да су угрожени животи или имовина. Закон предвиђа и продужење притвора уколико осумњиченом није изречена пресуда у периоду од двије године, док се за кривично дјело насилништва уводи строжа казна затвора у периоду од шест мјесеци до три године.

Уведене су и посебне мјере за одузимање незаконито стечене имовине и интервенције у социјалној заштити, попут случаја када се ради о малољетним родитељима.

Према закону, “безбједносно ризична подручја” географски одређује генерални директор полиције или директор полицијске управе, на основу безбједносне процјене.

Менсур Халити, потпредсједник Ромске фондације за Европу, рекао је да је закон дискриминаторан.

Он је навео: “Овај закон претвара читава насеља у безбједносне зоне, а њихове становнике у безбједносне категорије. Он смањује политичку цијену таргетирања оних који су већ искључени из слободног и правичног политичког учешћа - ради политичке користи. Словенија је учинила нешто што Европа ријетко признаје да се дешава унутар Уније: усвојила је закон који цијелу мањину третира као безбједносну пријетњу” казао је он за “Гардијан”.

“Унија која допушта да страх постане политика код куће не може држати лекције својим сусједима о демократији и владавини права. Ако Европа не може да одржи своје стандарде унутар својих граница, не може их увјерљиво захтијевати ни у иностранству”, додао је Халити.

Коалиција политичких партија са љевице одбила је да учествује у парламентарном поступку, оцијенивши закон репресивним. Ипак, постоје докази о високом степену јавне подршке за њега.

Истраживање које је агенција Медиана спровела за РТВ Словенија показало је да се више од 60% испитаника саглашава са реакцијом владе.

По подацима Ромског савјета Словеније у тој земљи с два милиона становника Словеније је 15.000 Рома, многи у око 100 кампова, од којих само трец́ина има основне услуге попут воде и струје.

Закон је усвојен уочи националних избора у марту, на којима партији премијера Голоба пријети пораз од десничарско-националистичке Словеначке демократске странке, коју предводи бивши премијер Јанез Јанша.

САД и Русија тајно раде на новом плану за окончање рата у Украјини?