U pekarama u Srbiji koristi se lažni sir u pecivima

Првог августа је почела примјена уредбе којом се забрањује да се производи са палминим уљем представљају као млијечни. Због тога су инспектори свакодневно на терену. Начелник Одјељења пољопривредне инспекције за безбједност хране Ненад Вујовић каже да су најчешће неправилности у декларисању производа, односно да није јасно наведено да је ријеч производу који у себи садржи замјену за млијечну сировину.

Ненад Вујовић каже да, када се пекар одлучи да нам понуди бурек са сиром или производ који садржи млијечни производ, а да умјесто тога као сировину користи неки аналогни производ на бази биљних масти, палминог уља - не можемо говорити о штетности производа, али свакако можемо о обмани потрошача.

"Управо је то био разлог да Министарство пољопривреде предложи и усвоји уредбу у којој је прецизно дефинисано да свако ко понуди такав производ, мора то јасно да назначи и обележи", наглашава Вујовић.

На питање како се провјерава поријекло сировине ако је производ већ печен, на примјер бурек, Вујовић каже да постоји низ алата за то.

"Проверава се следљивошћу, прегледом документације, физичком контролом, увидом у магацин, узимањем изјава. Читав један сплет алата је на располагању инспекторима", додаје Вујовић.

Како изгледа исправна декларација неког пекарског производа

Говорећи о томе који су најчешћи прекршаји које инспекција уочи, Вујовић истиче да је ријеч о декларисању производа.

"Ту су најчешћи прекршаји. Али оно што је закључак, јесте да их има све мање. Откако смо започели контроле, откако је донета уредба, евидентно је да произвођачи схватају колико је битно да на прави начин информишу потрошаче", додаје Вујовић.

Објаснио је и како треба да изгледа исправна декларација.

"Декларација треба да буде текстуална и да графички знак буде довољно јасан и видљив потрошачу да препозна да се ради о производу који у себи садржи замену за млечну сировину. Текстуални део напомиње да производ није 100 одсто од млечне сировине, а графички приказ има знак узвика, то је један знак упозорења, довољно јасно видљив и он треба да буде истакнут у производним погонима на начин да изнад производа који се нуди потрошачу буде доступан", напомие Вујовић.

Указао је и да су од почетка године имали 47 пријава потрошача везано за пекаре и пецива.

"У 16 случајева смо утврдили да су потрошачи били у праву", додаје Вујовић.

На питање какве су казне, Вујовић каже да постоје два типа - управне и новчане.

"Управне казне које инспектор на лицу места доноси, доноси решење о забрани промета, забрани производње уколико је неки драстични недостатак и наређујуће мере у смислу отклањања одређених неправилности, а новчане казне и пресуде доносе судови на основу наших захтева које подносимо судовима. У овој години их је било у пекарама негде око 76", каже Вујовић.

Ипак, напомиње да од ступања уредбе на снагу, мањи је број прекршаја које откривају у пекарама.

Каква пецива једемо

Што се тиче неправилности у самом производу, Вујовић каже да се веома ријетко у пекарским производима налази нешто што је опасно по здравље.

"Одрадили смо једну озбиљну анализу, да не кажем деценијску, јер смо се 10 година уназад бавили свим анализама које смо испитивали на хлебу и пецивима и закључили да су проценти неправилности веома ниски - испод један одсто", каже Вујовић.

Наводи да су се те неправилности најчешће односиле на упаковане хљебове који се држи у рафовима мало дуже него што им је рок трајања.

"Управо то нас наводи да закључујемо да су хлеб и пецива у Републици Србији на задовољавајућем нивоу. Ми као инспектори смо задовољни, а они случајеви који се и десе да је нешто неправилно, указује да треба да контролишемо и да пратимо", наглашава Вујовић.

Хигијена - црвена линија за инспекторе

Када је ријеч о хигијени, будући да се понекад појаве снимци на друштвеним мрежама који узнемире јавност, Вујовић каже да је то граница испод које инспектори не иду.

"Хигијена је нешто што мора да буде, све остало можемо да се договоримо - декларацију, рок да се отклони неки недостатак, али што се тиче хигијене углавном реагујемо забраном производње", додао је.

Истиче да су ове године 14 пекара управо због тога затворили.

"У овим контролама од 1. аугуста које смо вршили, радили смо паралелно и све остало у тим пекарама, не само контролу уредбе, само у два случаја хигијена није била на неком задовољавајућем нивоу", навео је Вујовић.

За крај, дао је савјет грађанима шта да ураде ако посумњају да неки пекарски производ не садржи прави сир.

"Прво, ако сумњате, немојте да купите то. Друго, наравно, пријавите пољопривредној инспекцији која ће да реагује одмах по пријави", закључио је Вујовић, а преноси "РТС"