Регион

18.11.2026.

09:25

Тришић Бабић: Сарајево нема мандат да одређује геополитичку будућност Републике Српске

Ана Тришић Бабић поручила је да Сарајево нема право да самостално одређује спољнополитички курс Републике Српске, истичући да приближавање БиХ Ирану нема политичку сагласност Српске.

Тришић Бабић: Сарајево нема мандат да одређује геополитичку будућност Републике Српске

Директор Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Tришић Бабић поручила је да евентулано стратешко приближавање БиХ Ирану нема политичку сагласност Републике Српске и затражила јасне одговоре Сарајева о евентуалним институционалним иницијативама за продубљивање сарадње са Tехераном.

Тришић Бабић је, поводом посјете високог иранског вјерског и политичког званичника ајтолаха Алирезе Арафија Сарајеву, истакла да Сарајево нема мандат да одређује геополитичку будућност Републике Српске.

"Његове поруке о продубљивању односа Tехерана са БиХ у свим областима не могу се посматрати као израз пуке вјерске или дипломатске куртоазије, него захтијевају озбиљно преиспитивање политичких намјера, међународних импликација и могућих посљедица таквог приближавања за уставни положај и безбједност Републике Српске, али и за безбједност БиХ", упозорила је Tришић Бабић.

Она указује да долазак једног од најутицајнијих представника иранског политичко-вјерског система у Сарајево отвара питања од прворазредне политичке и безбједносне важности, посебно што се све дешава у тренутку једног од најозбиљнијих међународних сукоба између Ирана, САД и Израела, додатно оптерећеног све озбиљнијим оптужбама о иранским обавјештајним активностима и организовању терористичких напада на европском и америчком тлу.

Према њеним ријечима, Арафи није тек вјерски достојанственик, него један од истакнутих представника иранског политичког и идеолошког естаблишмента.

"Члан је Савјета чувара Устава, једног од најмоћнијих тијела Исламске Републике Иран, које надзире законодавство и одлучује о подобности изборних кандидата. Истовремено припада руководству Скупштине стручњака, институције која бира врховног вођу Ирана и има уставно овлашћење да га надзире и разријеши. Његов положај у тим двјема институцијама свједочи о непосредној укључености у структуре које одређују политички карактер иранске државе и обезбјеђују континуитет њеног идеолошког поретка", појашњава Тришић Бабић.

Након смрти Алија Хамнеија, наводи она, Арафи је био један од тројице чланова Привременог савјета руководства који је у ратним околностима преузео овлашћења највишег државног ауторитета, годинама је управљао и Универзитетом Ал-Мустафа, који су САД санкционисале због навода о обавјештајним активностима и регрутовању за структуре повезане са Револуционарном гардом.

Tришић Бабић истиче да таква биографија јасно показује да његов политички утицај није ограничен на вјерска питања, те да је ријеч о представнику система у којем су идеолошко образовање, вјерски ауторитет и државна власт дубоко институционално повезани.

"Када особа таквог положаја из Сарајева позива Европу на удаљавање од Вашингтона и Израела, а истовремено говори о продубљивању односа Ирана и БиХ, те се поруке морају посматрати и кроз њихове могуће политичке и безбједносне посљедице", истиче Тришић-Бабић.

О озбиљности иранских безбједносних активности изван Блиског истока, додаје Tришић-Бабић, свједочи и оптужница подигнута 10. новембра у Њујорку, којом су амерички савезни тужиоци обухватили дјеловање мреже повезане са иранском Револуционарном гардом.

"Према наводима оптужнице, та се мрежа ослањала на међународне криминалне структуре и локалне извршиоце у организовању и припреми напада на јеврејске установе и друге циљеве у Европи, док су напади планирани и на америчком тлу", наводи Тришић Бабић.

Она наглашава да је група повезана са тим операцијама преузела одговорност за 18 изведених или планираних напада у Европи, међу метама су били синагоге, возила јеврејске хитне службе и војни објекти које користе америчке снаге.

"Истражиоци описују и случајеве у којима су организатори из иностранства путем видео-везе непосредно усмјеравали извршиоце, такав начин дјеловања отвара озбиљна питања о размјерама иранских прикривених операција и њиховим посљедицама за безбједност Европе и САД", додаје Тришић Бабић.

Tришић Бабић подсјећа да Република Српска притом има и властито историјско искуство са иранским дјеловањем у БиХ.

"Иранско војно, обавјештајно и безбједносно присуство током деведесетих година, укључујући сарадњу са тадашњим бошњачким структурама, документовано је у америчким изворима. Прекид тих веза био је једно од важних послијератних безбједносних питања. Због тога се историја иранских односа са БиХ не може свести на једнострану причу о пријатељству, а да се истовремено занемари њена војна и обавјештајна димензија", упозорава Tришић Бабић.

Она сматра да се управо овдје отвара темељно питање политичког легитимитета.

"БиХ није држава једног историјског памћења, једне идеологије нити једне геополитичке оријентације. Дејтонски уставни поредак успоставио је механизме заједничког одлучивања управо зато што ниједан народ, ентитет или политички центар не може самостално одређивати заједничке стратешке интересе два ентитета и три конститутивна народа. Међународни субјективитет БиХ не даје никоме право да уставну различитост замијени једностраном политичком вољом", истиче Tришић Бабић.

Она указује да Арафијева јавна порука о продубљивању односа са БиХ у свим областима захтијева јасне одговоре.

"Ко је овлашћен да о таквом приближавању разговара у име БиХ? На које се облике сарадње оно односи? Постоји ли институционална иницијатива и какве би биле њене посљедице за безбједност и међународни положај БиХ?", пита Тришић-Бабић.

Она истиче да спољну политику воде надлежне институције, а не вјерске организације или неформални политички кругови, те да Република Српска категорички одбацује сваку иницијативу за продубљивање политичких, безбједносних и стратешких односа са Ираном.

"Tакво приближавање нема нашу политичку сагласност и не може се представљати као заједничко опредјељење БиХ. Слобода вјере и културна сарадња не могу бити оправдање за заобилажење уставних механизама одлучивања нити за обликовање међународних савезништава у име оних који за њих нису дали мандат", поручује Tришић Бабић.

Она напомиње да, док Република Српска учвршћује односе са САД и Израелом, из Сарајева се шаљу поруке о продубљивању веза са Tехераном, чији је политички систем утемељен на идеолошкој и вјерској контроли, а чије се безбједносне структуре суочавају с озбиљним међународним оптужбама за непријатељско дјеловање изван иранских граница.

"Tа разлика не своди се на питање дипломатских приоритета, него отвара много дубље питање политичких вриједности, односа према међународној безбједности и смјера у којем поједини политички актери желе да воде БиХ", појашава Тришић Бабић.

Тришић Бабић истиче, да Република Српска није дала мандат за стратешко приближавање Ирану, објављено је на страници Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске.

"Ниједна политичка иницијатива из Сарајева не може се представљати као заједничко опредјељење БиХ без одлуке њених уставно надлежних институција. Tакво сврставање не може се спроводити у име Републике Српске. Не у наше име!", изричита је Tришић Бабић.

Тришић Бабић истиче да Република Српска од надлежних институција БиХ очекује јасно изјашњење о томе постоји ли иницијатива за продубљивање институционалних односа с Ираном, ко је за њу овлашћен и на које се области односи, наглашавајући да питање није само са ким БиХ одржава дипломатске контакте, него ко има право да одређује њене стратешке интересе и преузима безбједносне ризике у име свих њених грађана.

"Република Српска неће прихватити приступ Сарајева којим нас доводи пред свршен и веома опасан чин. Безбједност, политичка воља и међународна партнерства Републике Српске нису предмет туђег располагања",поручила је Tришић Бабић. /

Придружите се

Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.

Провјерено.инфо