Три године од масакра у Орашју и Дубони: Сјећање на невине жртве

Навршавају се три године откако је у селима Мало Орашје и Дубона, код Младеновца, Урош Блажић из аутоматске пушке убио девет и тешко ранио 12 људи, због чега је правоснажно осуђен на казну затвора од 20 година.

Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Вишег суда у Смедереву и Уроша и његовог оца Радишу Блажића осудио на максималне казне затвора од по 20 година. С обзиром на то да Урош Блажић у тренутку извршења кривичног дјела није имао навршену 21 годину, према Кривичном законику, он као млађи пунољетник није могао да буде осуђен на максималну казну доживотног затвора. Виши суд у Смедереву га је 12. децембра 2024. године осудио за кривична дјела тешко убиство, недозвољена производња, ношење, држање и стављање у промет оружја и експлозивних материја, отмица и неовлашћено коришћење туђег возила.

Истом пресудом његов отац Радиша Блажић је такође осуђен на казну затвора од 20 година због кривичних дјела недозвољена производња, држање, ношење и стављање у промет оружја и експлозивних материја и тешко дјело против опште сигурности. Пресудом је утврђено да је отац набавио већу количину оружја и муниције, које је његов син искористио за извршење масовног убиства.

Приликом јавног објављивања првостепене пресуде Урошу и Радиши Блажићу, судија је рекла да је несумњиво утврђено да је Урош извршио кривична дјела која су му стављена на терет, али је истакла да он није могао да буде осуђен на максималну казну доживотног затвора, јер у тренутку извршења кривичног дјела није имао навршену 21 годину, колико је према прописима неопходно за изрицање веће казне. "Изречена казна није правична нити адекватна нити сразмјерна оваквом злочину у ком је девет људи убијено", рекла је тада судија.

За Радишу Блажића судија је навела да су бројни изведени докази у овом поступку указали на његову кривицу, иако је он то негирао, односно да је он набавио оружје, муницију и експлозивна средства, а којима је касније Урош Блажић починио злочин.

Урош Блажић је оглашен кривим што је 4. маја 2023. године у вечерњим часовима пуцао на три локације и убио укупно девет, а ранио 12 људи. У Малом Орашју је на лицу мјеста преминуо Марко Митровић који је задобио пет повреда, док су у болници накнадно од повреда преминули Немања Стевановић, Лазар Миловановић, Петар Митровић, малољетници Никола Милић и Александар Миловановић. Блажић је ранио неколико особа, док је у Дубони на лицу мјеста убио Милана Панића и Кристину Панић, док је Далибор Тодоровић касније преминуо в болници.

Својим возилом се затим удаљио са лица мјеста, неовлашћено ушао у возило које је било паркирано у дворишту куће и одвезао се до наплатне рампе, гдје је ушао у такси возило у ком је била Јелена Аљдиновић и возач Драгослав Антоновић. Аљдиновић му је рекла да је трудна и њу су одвезли до њеног одредишта, док је он све вријеме пријетио бомбом возачу и наредио му да га одвезе у село Вињиште у близини Крагујевца гдје је и ухапшен.

Поред Уроша и Радише Блажића, због умијешаности у овај злочин у Крагујевцу се судило и ујаку и брату од ујака Уроша Блажића, Горану и Борису Гавриловићу због оружја које је пронађено приликом хапшења оптуженог за масовно убиство. Одлуком Апелационог суда у Крагујевцу правоснажно је ослобођен Горан Гавриловић, док је његов син Борис Гавриловић правоснажно осуђен за ово кривично дјело на казну затвора од годину и по дана.

Влада Србије је 19. септембра 2024. године донијела одлуку да се 3. и 4. мај установе као Дани сјећања на жртве масовних убистава који су се догодили у Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду и у Орашју и Дубони, а предвиђено је да се ти дани обиљежавају сваке године. У основним и средњим школама у Србији од данас до 8. маја обиљежава се Недјеља сјећања и заједништва.