Регион
17.11.2026.
10:49
Тадић: Од плебисцита, преко Дејтона до специјалних и паралелних односа - историјска побједа и уставна потврда континуитета
Правник Огњен Тадић подсјећа на значај плебисцита српског народа 1991. године и историјски континуитет посебних веза Републике Српске и Србије

Овог мјесеца навршило се тридесет пет година од плебисцита српског народа у БиХ, одржаног 9. и 10. новембра 1991. године. Прилика је да се, уз бројне друге вриједности које је тај плебисцит утврдио, подсјетимо и на један од најважнијих политичких процеса савремене српске историје – процес очувања уставноправне везе између српског народа с обје стране ријеке Дрине, навео је у свом ауторском тексту правник Огњен Тадић.
Текст преносимо у цијелости:
Од тадашњег опредјељења за останак у заједничкој југословенској држави, преко настанка Републике Српске, до Дејтонског мировног споразума и уставног признавања специјалних паралелних односа са Србијом протеже се јасна линија политичког континуитета.
СРБИ НА ВЕРИГАМА РАСПАДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Распад Југославије почетком деведесетих година отворио је питање политичке будућности српског народа у БиХ и његових веза с осталим дијелом српског народа. У тренутку када су се дотадашње републичке границе претварале у границе нових држава, српски народ суочио се с потребом да јасно искаже своје политичко опредјељење и заштити своје националне, историјске и државне интересе.
Одговор је био плебисцит. Српски народ у БиХ изјаснио се за останак у заједничкој држави Југославији, са Србијом, Црном Гором и другим народима који су жељели да остану у заједничкој држави. Тај плебисцит био је много више од политичког изјашњавања о тадашњем државном уређењу. Био је израз тежње да се сачува историјска повезаност српског народа и његово право да одлучује о сопственој политичкој будућности.
Већ 9. јануара 1992. године Скупштина српског народа у БиХ усвојила је Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ. Изричито је наведено да се Република оснива и проглашава на основу плебисцита на којем се српски народ изјаснио за останак у заједничкој држави Југославији и да се Република налази у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица. Тиме је политичка воља исказана на плебисциту добила свој институционални израз.
Ратне околности које су услиједиле довеле су до нових политичких и територијалних захтјева. Историјски значај наредног периода није само у ратној стварности већ, прије свега, у политичком процесу који је довео до међународног мировног споразума.
СВИ СРБИ У ЈЕДНОМ ДЕЈТОНУ
За Републику Српску Дејтон је значио међународно уговорено признање њеног постојања и уставног положаја. Међутим, уз институционални положај Републике Српске, у Дејтонски мировни споразум уграђено је још једно изузетно важно рјешење – ентитети имају право да успостављају специјалне паралелне односе са сусједним државама.
Ово је један од најважнијих резултата дејтонског уставног преговарања када је ријеч о дугорочном повезивању Републике Српске и Србије. Није ријеч о накнадно измишљеној политичкој категорији нити о нечијој доброј вољи. Ријеч је о неотуђивом праву које је уграђено у највиши правни акт БиХ.
Управо ту препознаје се и посебна политичка вриједност дејтонског рјешења. У тренутку када је било потребно пронаћи нови уставни оквир након распада Југославије, обезбијеђено је да историјске, националне, културне и економске везе Републике Српске са Србијом не буду прекинуте, већ да добију институционални и уставни основ.
Уношење права на специјалне паралелне односе у Устав БиХ представља значајан преговарачки успјех и једну од трајних политичких тековина Дејтона. Тиме је обезбијеђено да се посебне везе не заснивају само на историјској блискости, политичкој вољи или нечијем допуштењу, већ на изричитом уставном овлашћењу које Дрину претвара у ријеку чији је ток линија спајања Републике Српске и Србије.
ИНСТИТУЦИОНАЛИЗАЦИЈА ОДНОСА
Специјални и паралелни односи нису остали само уставна могућност. Нјихова институционализација почела је између СР Југославије и Републике Српске 1997. године, настављена је 2001. године и унапријеђена 2006. године, када су у Бањој Луци предсједници Србије и Републике Српске Борис Тадић и Драган Чавић, те предсједници влада Војислав Коштуница и Милорад Додик, потписали нови Споразум о успостављању специјалних паралелних односа између Републике Србије и Републике Српске.
Споразумом је предвиђен заједнички развој институционалних и свих других облика сарадње у оквиру општих политичких и привредних услова, уз уважавање посебних интереса, као и развој транспарентне сарадње извршних, законодавних и других институција. Дефинисане су конкретне области сарадње: привреда, ресурси, планирање, законодавство, наука и технологија, образовање, култура, спорт, здравство, социјална политика, туризам, заштита животне средине, информисање и друге области од заједничког интереса.
Предвиђено је оснивање заједничког тијела као институционалног механизма за праћење и унапређивање посебних односа.
Свим овим документима, њиховом накнадном реализацијом и разним облицима међуинституционалног повезивања током протекле деценије остварена је важна историјска цјелина – од политичке воље изражене на плебисциту, преко уставног рјешења из Дејтона, до споразума који прецизно дефинишу како ће се посебни односи остваривати у пракси.
"ВОЉА НАРОДА ЈЕ ВОЉА БОГА"
Тридесет пет година послије воље народа изражене на плебисциту, специјални и паралелни односи Републике Српске и Србије имају значај који превазилази историјско подсјећање. Они представљају уставно право, институционални оквир и стратешку развојну могућност.
Важно је увијек и изнова наглашавати да специјални и паралелни односи нису случајна посљедица политичких околности. Они имају свој историјски почетак, свој уставни темељ и своју институционалну потврду.
Плебисцит из 1991. године изразио је политичку вољу српског народа, Декларација од 9. јануара 1992. године дала јој је институционални облик, Дејтонски мировни споразум обезбиједио је да право на специјалне паралелне односе буде уграђено у Устав БиХ, а споразуми су то право претворили у конкретан оквир сарадње Републике Српске и Србије.
То је историјски континуитет, али и политичка побједа цјелокупног српског народа чији значај није остао у прошлости.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.
Тагови :
Препоручени садржај

Погинуо пилот у паду авиона "Миг-29" Војске Србије код Старе Пазове
Регион
Управо

Медији: Авион Војске Србије срушио се на њиву између Нове и Старе Пазове
Регион
09:59

Велике мјере безбједности и распоређена полиција код парламента Србије: Окупљање присталица „Студентске листе“
Регион
09:17


