Српкиња о данима у хрватском затвору: "Сина су ми питали гдје му је четничка капа“

Николина Бачконја Филиповић, која је у Хрватској осуђена на 15 дана затвора због објаве фотографије свог седмогодишњег сина са шајкачом и три подигнута прста на друштвеним мрежама, говорила је за медије о случају који је изазвао бројне реакције.

Хапшење због породичне фотографије

Прекршајни суд у Шибенику њену објаву оцијенио је као нарушавање јавног реда и мира, док она тврди да је ријеч о селективном поступању према Србима и кажњавању истицања српских националних симбола.

Све чешћи кварови на водоводним цијевима у Бањалуци: Шта је рекао директор Водовода

Бачкоња Филиповић говори о томе како је дошло до поступка, шта јој је суд ставио на терет и како доживљава одлуку да због фотографије дјетета буде осуђена на затворску казну.

Како каже, све је почело 21. јула, када су јој у родну Стрмицу дошла три полицајца.

"Као и сваке године и ове године сам отишла у свој родни крај, у своју Стрмицу, гдје су 21. јула дошла три полицајца кући и ухапсила ме. Прво су налетјели на мог сина од седам година, који је био сам и без присуства родитеља. Питали су га: 'Мали, гдје ти је она четничка капа?'“, каже Бачкоња .

Њен син им је, како каже, одговорио да не зна шта је "четничка капа“, већ да је то српска шајкача.

"Дијете је доживјело велику трауму и није добро. Дијете је одговорило да он не зна шта је четничка капа, да је то српска шајкача, да капа није ту, да му је у Србији. Послије су дошли до мене, ја сам била на доњем спрату и тако је све кренуло“, прича она.

КОМПЕНЗАЦИЈА

Суђење и дани у шибеничком затвору

Бачкоња Филиповић каже да је већ када је изашла пред судију имала осјећај да је одлука против ње практично донијета.

"Одмах сам знала шта ме чека, будући да знамо и у претходним случајевима шта се дешавало. Судија је била јако лоша према мени. Замолила сам је да ми одреди бар новчану казну због дјетета. Рекла је да морам 15 дана бити у затвору због всех тих ствари што сам објављивала на Фејсбуку. Била сам под великим стресом. Дијете ми је остало кући уплакано. Била сам ван себе. У том тренутку сам мислила само на дјете“, наводи Бачкоња и додаје да је породицу могла да позове тек послије седам дана.

Говорећи о данима које је провела у затвору, Бачкоња Филиповић каже да јој је посебно тешко пало то што дуго није могла да разговара са породицом.

"Тек након седам дана ми је одобрена нека картица преко које сам могла да позовем некога од породице. У ћелији су биле још четири жене са мном, Хрватице, које су заиста биле добре према мени, лепо смо се слагале“, открива она.

Ипак, тврди да је имала непријатна искуства са појединим полицијским службеницима.

"Не могу то да кажем за полицијске службенике. Већина их је била коректна, али је било провокација. Нису ми дозвољавали да се потпишем ћирилицом. Рекли су ми да би било добро да се потпишем на њиховом, да бих тих 15 дана у затвору заправо провела мирно, да ме они, у преводу, не би узнемиравали“, открива Бачкоња Филиповић.

Наводи и да је покушала да контактира амбасаду и затражи посјету дипломатских представника.

"Питала сам их да ли могу да обавијесте амбасаду и да желим да дођу да ме посјете. И они су рекли да може и позвали су ме да то и потпишем. То сам и потписала. Међутим, дани су пролазили, а нико из амбасаде није дошао. Питала сам адвоката, са којим сам послије ступила у контакт, зашто нико није дошао да ме посјети. Он је провјерио и рекао ми је да он нема такву информацију и да амбасада уопште не зна да сам ја ту у затвору у Шибенику. Све је било смишљено да ме још више повриједе“, каже она.

Излазак из затвора и повратак у родни крај

Бачкоња Филиповић сматра да ни датум њеног пуштања из затвора није био случајан.

"Дошла сам у суботу, прошла сам све границе најнормалније. Ухапсили су ме 21. јула, у уторак. То је све било смишљено, намерно, да би ме још више повриједили, да изађем на дан Томпсоновог концерта у Шибенику и на дан 'Олује', када сам отишла као дјете са осам година, 4. августа“, наводи она.

По повратку у Србију, каже, потражила је помоћ и подршку: "Прво сам се обратила господину Линти, затим капетану Драгану. Још увијек је све у процесу“.

Бачкоња Филиповић каже да очекује реакцију европских институција и заштиту људи који се, како наводи, налазе у сличним ситуацијама: "Не сматрам да сам крива. Ништа лоше нисам урадила. Никога не мрзим“.

Објашњава да је фотографија настала у Србији и објављена на Бадњи дан, као и да није имала намјеру да било кога увриједи. Додаје да ни данас не може да схвати кроз шта је прошла, кроз, како каже, трауму и пакао.

Упркос свему, Бачкоња Филиповић каже да не планира да престане да одлази у Хрватску: "Волим своју Стрмицу и увијек ћу да идем“, преноси Јуроњуз Србија.