Регион
20.11.2026.
21:40
Спор око Превлаке се заоштрава: Хрватска блокира Црну Гору, у игри и подморје
Борба за подморје Јадрана и статус Боке: Подгорица одбија хрватску мапу границе на Превлаци, док Загреб кочи нова ЕУ поглавља.

Црна Гора спрема одговор Хрватској на њен приједлог разграничења, док Загреб због неријешене границе наставља да блокира затварање појединих поглавља у преговорима Подгорице с Европском унијом. Иако се спор најчешће повезује с полуострвом Превлака, све важније питање постаје граница на мору, укључујући право на истраживање нафте и гаса у Јадрану.
Према информацијама подгоричких Вијести, Влада Милојка Спајића планира да у наредних неколико дана достави Загребу свој приједлог разграничења на копну и мору.
Хрватска је почетком седмице послала Подгорици мапу границе коју сматра прихватљивом, али црногорска страна поручује да не може пристати на једнострано одређивање граничне линије.
Извор листа, упознат с питањем Превлаке, тврди да је Црној Гори "поприлично прихватљиво" да копнена граница остане онаква каква је утврђена привременим протоколом из 2002. године.
Међутим, упозорава да на полуострву постоји "неколико тачака с којих би се могла повући линија која би осигурала да Бока не постане међународни залив".
Зашто је граница на мору толико важна?
Превлака се налази на улазу у Бококоторски залив и због свог положаја има велики стратешки значај.
Протоколом о привременом режиму из 2002. године Хрватској је припала надлежност над копненим дијелом полуострва и морским појасом од око 500 метара на улазу у Боку, док је дио акваторијума уз обалу ближу Игалу обухваћен посебним режимом.
Такво рјешење никада није представљало коначно разграничење.
Саговорник Вијести тврди да би потпуна хрватска контрола над Превлаком могла отворити питање статуса унутрашњих вода Бококоторског залива.
Према његовом тумачењу, поједина могућа рјешења границе могла би довести до тога да Бока добије статус међународног залива.
Управо зато црногорска страна сматра да се копнена и морска граница морају посматрати заједно.
Спор има и економску димензију, јер разграничење утиче на права истраживања и кориштења природних ресурса у подморју, укључујући потенцијална налазишта нафте и гаса.
Хрватска блокирала још два поглавља
Због неријешеног питања границе Загреб је ове седмице онемогућио затварање Поглавља 15, које се односи на енергетику, и поново блокирао Поглавље 14, посвећено саобраћајној политици.
Хрватска од децембра 2024. године не дозвољава ни затварање Поглавља 31, које обухвата спољну, безбједносну и одбрамбену политику, због више билатералних спорова с Црном Гором.
Према сазнањима Вијести, блокада енергетског поглавља повезана је управо с питањем истраживања нафте и гаса у дијелу Јадранског мора у којем граница није коначно утврђена.
Код саобраћајног поглавља Загреб је раније проблематизовао каботажу, односно право превозника из једне државе да обављају превоз унутар друге, као и ваздухопловне карте повезане с питањем границе.
Црна Гора је 19. новембра на међувладиној конференцији затворила још два преговарачка поглавља, чиме је укупан број затворених повећан на 25. Преостало јој је још осам.
Загреб послао мапу, Подгорица одбија једнострано рјешење
Хрватска је 16. новембра доставила Црној Гори свој приједлог граничне линије.
Црногорски министар правде Бојан Божовић, који предсједава Владином комисијом за разграничење с Хрватском, одговорио је писмом од 18. новембра.
У њему је поручио да Подгорица не може прихватити једнострано утврђивање границе и најавио да је спремна да у најкраћем року достави властити нацрт споразума о разграничењу на копну и мору.
Државна секретарка у хрватском Министарству вањских и европских послова Андреја Метелко Згомбић изјавила је у Бриселу да су стручњаци двије земље, поредећи катастарске податке, потврдили да је ријеч о некадашњој републичкој граници.
Загреб, међутим, очекује да такав закључак званично потврди и Црна Гора.
На Божовићево писмо оштро је реаговала специјална савјетница хрватског министра спољних послова Ванда Бабић Галић.
"Господо драга, прсте к себи", поручила је.
"Искрено сам се надала да Црна Гора заиста поштује европске вриједности, али овај веома знаковит потез, који нас враћа у вријеме агресије, показује да Црна Гора и те како прижељкује Превлаку", написала је на Фејсбуку.
Може ли спор завршити пред међународним судом?
Црногорска министарка европских послова Маида Горчевић изјавила је 19. новембра у Бриселу да Подгорица жели договор с Хрватском, али да је спремна да питање границе изнесе пред међународни суд уколико преговори не дају резултат.
"Наш став је да желимо да ријешимо и питање границе на мору и питање границе на копну", рекла је Горчевићева.
Она је нагласила да Црна Гора прихвата начела Бадинтерове комисије и поштује територијални интегритет Хрватске.
Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је да би, уколико двије државе изаберу арбитражу, европске институције пратиле тај процес.
"Важно је да се дође до рјешења које ће омогућити Црној Гори да затвори преговарачка поглавља", рекла је Кос.
Према извору Вијести, хрватска страна засад није спремна да прихвати међународну арбитражу, позивајући се на лоша искуства из ранијих граничних спорова.
Хрватска је 2015. иступила из арбитраже са Словенијом, а одлуку арбитражног суда из 2017. о граници у Пиранском заливу не признаје као обавезујућу.
Шта о спору каже Жељко Пантелић?
Новинар Жељко Пантелић оцијенио је да Црна Гора не би требало да рачуна искључиво на притисак Европске уније како би Хрватска промијенила став.
Према његовим ријечима, Загреб је тренутно прилично изолован у ЕУ када је ријеч о односу према Подгорици, али та изолација не значи да је изложен озбиљном притиску.
"Ваља напоменути да званични Загреб не трпи никакав притисак ни изнутра, јер ниједна политичка снага у Хрватској, изузимајући пар јавних личности, нема конструктиван, а камоли благонаклон став према Подгорици", рекао је Пантелић.
Он сматра да би Црна Гора требало да прихвати некадашњу републичку границу као основ за копнено разграничење, а да за морску границу затражи међународну арбитражу.
Пантелић је навео и да би Подгорица требало да ријеши друга отворена питања с Хрватском, укључујући обештећење бивших заточеника логора Морињ, расвјетљавање судбине несталих особа из рата и повраћај одузете имовине.
Према његовом мишљењу, школски брод "Јадран" требало би вратити Хрватској.
Таквим приступом, сматра Пантелић, Црна Гора би могла да добије снажнију подршку европских институција у рјешавању граничног спора.
Спор траје још од распада Југославије
Након распада Југославије и ратова деведесетих, Превлака је била под надзором посматрача Уједињених нација.
Протоколом из 2002. године успостављен је привремени режим контроле копна и мора, али је изричито предвиђено да тај документ не прејудицира коначну границу.
Послије обнове независности 2006. године Црна Гора је преузела преговоре с Хрватском.
Тадашњи премијери Мило Ђукановић и Иво Санадер договорили су 2008. године да се питање морске границе ријеши пред Међународним судом правде, али предмет никада није стигао у Хаг.
Хрватска, осим с Црном Гором, има неријешена гранична питања и са Србијом и Босном и Херцеговином.
Спор са Србијом односи се на границу на Дунаву, док споразум о државној граници између БиХ и Хрватске, потписан 1999. године, још није ратификован.
Отворена питања између БиХ и Хрватске укључују поједина подручја уз Уну и у близини Неума.
Придружите се
Сазнајте све о најважнијим вијестима и догађајима, придружите се нашој Вибер заједници.
Препоручени садржај

Једна странка у Србији биће забрањена? Огласио се тужилац
Регион
20:48

Захарова: ЕУ покушава да унесе раздор у Студентску листу
Регион
19:30

Тинејџера (16) ударио аутобус, хитна на терену
Регион
18:48


