Словенија: Позиви на повећање свих плата, не само минималне

„Повећање минималне зараде мора да значи повећање свих плата“, поручују синдикати привредницима и влади Словеније

Фото:Pixabay

Ако повећање минималне зараде не буде праћено повећањем осталих плата, односи ће се урушити, а знање, одговорност и искуство ће бити обезвријеђени.

Синдикати у Словенији су јасно артикулисали свој сљедећи циљ након првог представљања нове минималне зараде. „Како регулисати одговарајуће односе осталих плата према минималној заради “, питао је предсједник синдиката Пергам, Јакоб Почивавчек .

Стога позив на повећање свих плата није изненађујући.

„Разлика у платама одражава и разлику у сложености посла, у одговорности посла, и повећање минималне зараде не би требало да уништи те односе“, увјерен је Андреј Зорко, предсједник Конфедерације слободних синдиката Словеније.

Економиста Матеј Лаховник позиве синдиката посматра у свјетлу сусједних поређења: „Позив је очекиван јер су нето плате у Словенији само незнатно веће него у Хрватској, углавном због високих пореза.“

Према посљедњим подацима из новембра, разлика између словеначке и хрватске просјечне бруто плате била је нешто мање од 500 евра, док су просјечне нето плате биле раздвојене само 128 евра.

„Ако узмемо у обзир куповну моћ, Хрватска нас је већ претекла и повећање минималне зараде логично са собом носи и очекивања других“, упозорава Лаховник.

Економисти понављају да је вријеме да Словенија допринесе свом дијелу расту нето плата кроз пореске олакшице.

Број запослених у јавној администрацији већ је премашио број запослених у производњи, упозорава Лаховник. То није изненађујуће, јер су плате прошле године расле двоструко брже у јавном сектору него у приватном.

„У прошлости су плате у јавном сектору расле спорије. Ова реформа плата је управо резултат разних закона о уравнотежењу јавних финансија, гдје су замрзнута унапређења, а трошкови запослених остали “, одговара Зорко.

Обимна бирократија, висока пореска оптерећења и растући трошкови рада такође доводе до очаја аустријске инвеститоре у Словенији. Чак 52 одсто испитаника процијенило је да се економска клима у Словенији значајно погоршала у протеклој години, док је десет пута мање њих рекло да се побољшала, преноси 24УР.