Годишњица убиства премијера Зорана Ђинђића

Премијер Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић убијен је испред сједишта Владе у Немањиној улици 12. марта 2003. године.

Влада Србије је у првом саопштењу послије убиства као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног Земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног Земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Такође, Влада је саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен Земунски клан.

Ђинђић је, у једном од посљедњих интервјуа пред убиство, а након неуспјелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замјену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића, проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на приједлог Владе Србије. У том периоду спроведена је широка полицијска акција против организованог криминала.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У "Сабљи" ухапшен атентатор, Улемек се предао послије више од годину дана

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звјездан Јовановић, његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника Земунског клана и других криминалних група у земљи.

Расвијетљена су и нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића. На листи окривљених као првооптужени наведен је некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија.

Улемек се српским властима предао 2. маја 2004. године, више од годину дана након атентата. Његово хапшење означило је један од кључних тренутака у истрази и судском процесу који је услиједио након убиства премијера.

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одјељењу за борбу против организованог криминала.

Послије вишегодишњег процеса, 23. маја 2007. године изречена је првостепена пресуда којом су оптужени проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек Легија.

На исту казну осуђен је и Звјездан Јовановић, непосредни извршилац атентата и некадашњи Улемеков замјеник у ЈСО.

Пресуде изречене у овом поступку потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године, чиме је судски процес у случају убиства премијера Зорана Ђинђића правоснажно окончан.

Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правница, има двоје дјеце.

Студије филозофије започео је на Филозофском факултету у Београду. Током студентских дана био је ухапшен и осуђен на годину дана затвора заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се противили ауторитарном политичком систему.

По завршетку студија, није могао да добије посао у Југославији, па је отишао у Њемачку. Тамо је наставио академску каријеру и докторирао на Универзитету у Констанцу. У земљу се вратио послије дванаест година, након пада Берлинског зида и почетка политичких промјена у Европи.

У Југославију се вратио 1989. године, када са групом од 12 интелектуалаца учествује у обнављању Демократске странке. Паралелно, бавио се бизнисом. У том периоду, удаљио се од идеја радикалне љевице и профилисао као класичан грађански либерал.

На челу Демократске странке нашао се у јануару 1994. године, када је на страначким изборима замијенио Драгољуба Мићуновића. Предводио је странку до смрти, марта 2003. године. Током деведесетих година био је један од најистакнутијих лидера опозиције режиму Слободана Милошевића и учествовао је у више политичких акција усмјерених на промјену власти.

Као један од челника коалиције "Заједно" 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда, али је убрзо смијењен вољом коалиционих партнера. Био је кључна личност политичких промјена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије (ДОС) за савезне изборе 24. септембра 2000. године.

Амерички недјељник Тајм у септембру 1999. године уврстио је Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне њемачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Аутор је више књига: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на истоку ни на западу" и низа филозофских и политиколошких есеја.

Бавио се такође превођењем, а посебно активно политичком публицистиком. Био је заступник идеје европских интеграција, увјерен да је то најбољи пут за Србију, упркос бројним препрекама, не само у Србији.

Током 2000. године Зоран Ђинђић био је један од главних стратега и организатора кампање опозиције, која је кулминирала политичким промјенама 5. октобра и одласком Слободана Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, изабран је за предсједника Владе Србије, поставши тако први српски премијер без комунистичке прошлости.

У експозеу, који је поднио посланицима Народне скупштине Србије, навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то вријеме прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумијемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корјените промјене", рекао је тада Ђинђић.

Током његовог мандата покренут је процес демократизације друштва, као и свеобухватне економске и социјалне реформе у Србији.