ЕУ испоставила рачун: Ултиматуми већ стижу новој власти у Србији

Нова власт у Србији још није ни формирана, а из комшилука и Брисела већ стиже листа услова које ће Србија морати да испуни на путу ка кругу одабраних.

Европска унија испоставила је рачун за увођење санкција Русији, а Словенија и Хрватска најавиле су спуштање рампе на преговоре док им се не предају тајни архиви УДБЕ и ЈНА.

Аналитичари оцјењују да нема мјеста паници и да ће пријетње комшија остати у сјенци умјереног оптимизма ЕУ, која од побједника избора очекује реформе.

Свим условима заједничко је једно: испостављени су врло брзо након одржавања избора, а пошто је постало јасно да ће Студентска листа преузети власт.

Посљедњи захтјев стигао је и из Словеније. Посланик Европског парламента из Словеније јуче је поновио оно што је раније рекао премијер Јанез Јанша, да ће питање изручења архива УДБА бити један од захтјева у приступним преговорима Србије са ЕУ.

– Питање изручења архива УДБА биће један од темељних захтјева Словеније у приступним преговорима Србије са ЕУ. Добро је што је влада то најавила унапријед и што се то коначно рјешава. Још важније биће да се сва отворена питања активно рјешавају на нивоу обје владе – написао је Тонин.

Претходно је, 27. октобра, Јанша отворено поручио да од напретка ка ЕУ нема ништа уколико Београд не преда тајне архиве Управе државне безбједности (УДБА) и Југословенске народне армије (ЈНА).

– Евентуално одлучивање у Србији за убрзање преговора за улазак у ЕУ дочекали бисмо с радошћу. Међутим, нећемо дати сагласност за било какав напредак док Србија не преда Словенији све архиве Удбе, СДВ, ЈЛА, ЗСНЗ и осталих некадашњих служби СФРЈ, које се односе на Словенију – написао је на Твитеру Јанша, ослањајући се на изјаву званичнице ЕУ Марте Кос о Србији да су „врата у ЕУ отворена“.

Кос: Санкције Русији

Марта Кос, европска комесарка за проширење, поручила је, само три дана од одржавања избора, да Србија неће моћи да напредује на европском путу ако не уведе санкције Русији.

– Неће бити могуће да земља која се не усклађује са нама по питању стратешког интереса, што су, наравно, спољна и безбједносна политика, односно заједничка борба против Русије, посебно у контексту руског рата у Украјини, напредује. То ће бити веома, веома тешко – рекла је Кос, одговарајући на питање да ли ће бити могуће да Србија уђе у ЕУ ако не уведе санкције Русији.

Онда је, послије састанка са представницима Студентске листе, рекла да побједник избора у Србији треба да гради повјерење с европским институцијама како би земља изашла из вишегодишњег застоја у процесу европских интеграција.

И хрватски званичници су, након побједе Студентске листе на ванредним парламентарним изборима у Србији, изнијели низ очекивања од будуће власти у Београду, стављајући у први план питања ратних дешавања током деведесетих година, несталих лица, отварања безбједносних архива и процесуирања ратних злочина.

Потпредсједник Владе Хрватске и министар хрватских бранитеља Томо Медвед позвао је, два дана послије избора, представнике побједничке Студентске листе да, након конституисања нове власти, омогуће приступ архивској грађи која се раније налазила у надлежности Службе државне безбједности, а данас је, како тврди, у посједу безбједносно-обавјештајних структура Србије.

Он је затражио да нова власт достави Хрватској документа и информације које су, према његовим наводима, хрватске институције више пута тражиле током претходне деценије. Поред отварања архива, хрватски министар очекује и наставак процесуирања лица одговорних за ратне злочине, пренијели су хрватски медији.

„Радиће се на томе да се Србији да доста времена“

Страхиња Суботић из Центра за европске политике за „Блиц“ каже да, иако стижу све ове поруке од појединачних држава чланица, не треба сметнути с ума да ипак у Бриселу и у већини других земаља заправо влада умјерени оптимизам.

– Оптимизам јер коначно може да се окрене нови лист у европским интеграцијама Србије. Током претходне власти нису могли да се откључају ни фондови из новог Плана раста јер се процијенило да демократски предуслови нису испуњени. Умјерени оптимизам јер се оставља студентима да диктирају темпо и спроводе реформе. То је кључна порука – каже Суботић.

Осврнуо се и на мотиве скривене иза ових захтјева.

– То што Јанша прича са становишта Словеније, он то ради из личног анимозитета према Марти Кос, коју види као политичку супарницу. А Хрватска традиционално има те захтјеве, имала их је и према Црној Гори и самим тим није изненађујуће што Загреб инсистира на томе. Али мислим да то у Европском савјету неће бити тема и да ће се радити на томе да се Србији да доста времена како би се нова власт фокусирала на кључне демократске реформе – рекао је Суботић.

Пут Србије у ЕУ

– Статус кандидата од 2012. године

– До сада су отворена 22 од 35 поглавља (односно два кластера по новој методологији), а привремено су затворена два

– Сада се чека на отварање Кластера 3, а водеће институције ЕУ недавно су истакле да су остварени услови за отварање овог кластера

– Брисел наглашава потребу за реформама у области владавине права, слободе медија, као и усклађивање спољне политике Србије са ЕУ (прије свега када је ријеч о санкцијама Русији), пише Блиц.