Дворац „Крушевац“ споран: Зашто је Милатовић блокирао нови закон?

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић вратио је парламенту на поновно одлучивање Закон о измјенама и допунама Закона о статусу потомака династије Петровић Његош. Као разлог је навео да су усвојена законска рјешења упитна са аспекта усаглашености са Уставом Црне Горе и Законом о заштити културних добара.

У допису Скупштини Црне Горе, у који је РТЦГ имао увид, Милатовић је навео да су усвојена законска рјешења упитна са аспекта усаглашености са Уставом Црне Горе и Законом о заштити културних добара.

- Наиме, одредбом члана 78 став 2 Устава Црне Горе утврђено је да држава штити природну и културну баштину, док је одредбом члана 42 став 1 Закона о заштити културних добара прописано да се непокретно културно добро у државној својини не може отуђити - наведено је у допису.

Додао је да се усвојеним законом дворац "Крушевац“ у Подгорици, са припадајућим земљиштем, преноси у приватну својину принца Николе Петровића, иако је ријеч о објекту који већ деценијама има статус заштићеног непокретног културног добра.

- Стога, преношење овог заштићеног културног добра у приватну својину, супротно је цитираном члану Закона о заштити културних добара и уставној обавези заштите културне баштине - истакао је Милатовић у допису.

Предсједник Црне Горе је оцијенио да је држава 2011. године заузела уставан, законит и уравнотежен приступ према потомцима династије Петровић Његош законским рјешењем којим је предвиђена изградња породичне куће на Цетињу и додјела стана у Подгорици.,

- Давањем дворца "Крушевац“ у приватну својину ствара се неуставан и незаконит преседан који додатно може отворити простор за сличне захтјеве потомака исте и других династија у односу на државну имовину од историјског и културног значаја, што би такође било штетно по државни интерес - навео је Милатовић.

Позвао је Управу за заштиту културних добара, као државни орган задужен за заштиту културних добара, да се хитно одреди о закону.

Скупштина Црне Горе је 1. јуна усвојила предлог Закона о статусу потомака династије Петровић Његош.

Из текста Закона није избрисана формулација "насилна анексија", која се односи на уједињење Црне Горе и Србије 1918. године.

Предсједник Србије Александар Вучић је тада оцијенио Црна Гора не може да фалсификује историју.