Антић: Снажна фрустрација око индентитета разлог популарности Томпсона у друштву

Историчар Чедомир Антић оцијенио је да је врло снажна фрустрација око идентитета Хрвата разлог толико велике популарности проусташког пјевача Марка Перковића Томпсона у хрватском друштву, која је довела и до сукоба између градских власти Загреба и Владе Хрватске.

Антић је изјавио Срни да је објашњење ултимативног захтјева да хрватске спортисте на дочеку забавља баш Томспон, познат по пјесмама које славе злочине усташа над Србима, јако сложено и нема никакве везе ни са посљедњим ратом, ни са односима Србије и Хрватске, већ са идентитетом Хрвата.

"То је једна нација која нема изграђен идентитет, која је у многим сегментима конструисана од великих сила и чија већина грађанства није успјела да се афирмише у западним моделима и вриједностима, на којима толико инсистирају. То води ка томе да постоји врло снажна фрустрација", појаснио је Антић.

Поводом одлуке Владе Хрватске да, супротно одлуци загребачких градских власти, дозволи наступ Томпсона на дочеку спортиста, Антић је истакао да је 12 година од уласка у ЕУ - у Хрватској ситуација гора него икада.

"Срба нема, али видимо да постоје дубоке унутрашње подијеле које је могуће превазићи само тако што се обједините против Срба и Србије. И то користе одређене велике силе, као што је Њемачка, која има одређени интерес овдје", рекао је Антић, који је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Антић је истакао да су Срби у Хрватској данас малобројни и да је теза да су "неки превратнички, бунтовнички елемент" апсолутно нетачна, а о чему свједочи чињеница да су увијек већином гласали за хрватске странке.

"Срби већином гласају за хрватске странке од времена од када постоје избори на простору Хрватске и Славоније, односно Далмације, у вријеме када оне нису имале ни аутономију, кад су се бориле за неку аутономију и уједињење такозване `Троједнице` /Троједне краљевине/", рекао је Антић.

Он је подсјетио да мржња Хрвата према Србима постоји и расте још од времена раног новог вијека, када су се у Аустрији, Чешкој, Француској и њемачким земљама догодили прогони и покољи припадника друге вјере, а на простору данашње Хрватске Срби нису истријебљени.

"При томе, Срби су живјели у такозваној Војној Крајини, односно Војној Хрватској, иако је тамо православних било можда 55-56 одсто, а остало су били католици. Већина Хрвата и њихова црква видјели су те људе као повлаштене, као јеретике, људе који имају вјеру која није прихватљива и која је у другим земљама Европе прогоњена", рекао је Антић.

Антић је навео да је, при томе, хрватски национални покрет грађен на потпуно другачији начин, па су - упркос доминантној вјерској одредници и мржњи према вјерским мањинама, посебно према православнима, Хрвати објединили хрватске земље на илирству, односно југословенству, а онда су се ујединили са свим непријатељима српског народа.

"И то су радили и у Првом и у Другом свјетском рату. И сваки пут су, иако су били поражени, излазили са више права захваљујући моћним савезницима", напоменуо је Антић.

Он је оцијенио да је хрватска култура данас таква да "имају три или четири правописа" и "покушавају да конструишу језик који није српски, културу која није српска и нацију која није српска".

"Они преводе једног од својих најпопуларнијих синова на хрватски, а то је Анте Павелић. Кад објаве његове мемоаре, који су врло ограничени и гдје је централни догађај његовог живота сусрет са Хитлером, они морају да га преведу јер је неразумљив /исконструисани/ језик којим је говорио", указао је Антић.

Према његовим ријечима, Хрвати 900 година нису имали државу, а ако су је икада и имали, питање је да ли и колико та Хрватска из средњег вијека има везе са савременом Хрватском.

Антић истиче да ЕУ на Србе и Србију "гледа очима Хрватске".

"Ако Европа може да се сведе на /извјестиоца Европског парламента за Србију/ Тонина Пицулу, Јелка Кацина и /словеначког европосланика/ Владимира Пребилича, онда ни Европа не вриједи много", сматра Антић.

Он је сагласан са оцјеном да се у региону интензивирао "лов на Србе" и примјећује да кад год на европском тлу настане криза, а сада се дешава, на Балкану се "све ломи" и иживљавају се империјалне и колонијалне фрустрације из прошлости.

Антић сматра да је криза настала јер је ЕУ показала неспособност да уједини Европу.

"Она је могла да обједини само Њемачку и Француску и њихове савезнике и ништа друго. Нису знали да прате визију, та визија је била визија неких великих Француза и Нијемаца, а они који су је правили - /главни творци ЕУ/ Роберт Шуман и Жан Моне, нису били људи визије. Направили су једну политичко-привредну спекулацију и та спекулација неће никада бити држава", закључио је Антић.