Адвокат о помиловањима Александра Вучића: "У питању је политичко-правни скандал највишег нивоа"

Адвокат Виктор Гостиљац за београдски МОНДО је објаснио да предсједник државе не може самостално одлучивати о помиловањима, упозоривши да су донијете одлуке незаконите уколико Министарство правде није имало образложене приједлоге.

Бивши предсједник Србије Александар Вучић помиловао је 49 особа приј подношења оставке на мјесто предсједника Републике 27. септембра ове године. На списку помилованих су:

"Дијана Хркаловић, Драгана Живадиновић, Небојша Ђокић, Миодраг Селаковић, Марко Павловић, Радош Кадијевић, Слободан Пећинар, Жељко Миливојевић, Горски Матовић, Игор Елез, Немања Нарачи, Огњен Станковић, Стевица Киш, Александар Коцић, Лазар Динић, Марија Васић, Ладо Јововић, Младен Цвијетић, Срђан Ђурић, Давор Стефановић, Мила Пајић, Бранислав Ђорђевић, Доротеја Антић, Дејан Багарић, Јован Дражић, Ања Питулић, Никола Божић, Бобан Џунић, Снежана Радивојевић, Драган Трајковић, Милош Арсић, Сања Стојановић, Душица Давидовић, Милош Петровић, Горан Милосављевић, Милорад Јеркан, Миодраг Стојановић, Славољуб Живадиновић, Иван Михајловић, Срђан Митровић, Владислава Ивковић, Ненад Станковић, Александар Тричковић, Слободан Ђукић, Братислав Тодоровић, Милосав Симовић, Игор Новаковић, Милош Дугалић и Томо Стојић", наводи се у саопштењу Министарства правде.

Шта је помиловање?

Помиловање је уставно овлашћење председника Србије којим појединца може да ослободи гоњења или казне, да му казну ублажи или брише правне посљедице осуде. Важно је напоменути да помиловање није исто што и ослобађајућа пресуда, нити значи да је неко невин. Уколико се додијели прије краја поступка (аболиција), кривично гоњење се обуставља, али то не значи да је суд утврдио да дело није почињено.

Огласио се адвокат

Контактирали смо адвоката Виктора Гостиљца, који је за МОНДО разјаснио правну позадину овог института и одговорио на кључне дилеме. Ко је заправо надлежан да одлучује о томе ко ће бити помилован, предсједник Републике или Министарство правде? Може ли предсједник самостално да одабере особе којима ће опростити кривично гоњење или казну и да ли је Министарство морало да сачини образложене предлоге за сваку особу?

"Надлежност за доношење одлуке о помиловању или аболицији је подељена између Министарства правде и председника Републике и доноси се у њиховом садејству. Иако формалноправно председнику припада право да неко лице помилује или аболира, суштински главну улогу има Министарство правде, које је заправо овлашћени предлагач и ту улогу председник не може преузети. Дакле, председник може само одлучити да ли ће потписати или не достављени и образложени предлог министарства. У уређеним правним системима он то увек чини, јер поштује принцип поверења у институције које су процениле да има основа за примену ових института. Другим речима, његово овлашћење је суштински протоколарно", започео је адвокат.

На питање да ли јавност има право да зна на основу којих критеријума су помиловане конкретне особе и да ли би Министарство правде морало да објави документацију која је претходила предсједниковим одлукама, одговорио је:

"Нема разлога да овај поступак не буде транспарентан и у јавном је интересу да стручна и лаичка јавност буде обавештена о томе који су се критеријуми примењивали приликом доношења одлуке. Ово је посебно важно јер се ради о институтима који се, по правилу, ретко примењују, а нарочито у нашој ситуацији где постоји оправдано неповерење у законитост ових одлука. Чињеница да се данима не објављује комплетан списак помилованих лица, као и образложен предлог министарства, појачава бојазан да се нешто крије. Лично, мислим да Министарство правде суштински није ништа одлучивало и да је о свему обавештено као и сви ми остали, путем саопштења тадашњег председника", објаснио је.

Уколико би се утврдило да Министарство правде није учествовало у поступку или да је документација накнадно сачињена, да ли би то представљало основ за оспоравање помиловања?

"Уколико се утврди да образложени предлог министарства није постојао, или да је он сачињен накнадно, радило би се о незаконитим одлукама бившег председника. Начин на који би се онда те одлуке оспоравале није јасно одређен нашим законима, али оне би могле бити предмет поступка пред кривичним и Уставним судом", истакао је Гостиљац за МОНДО.

Да ли постоји основ за сумњу на злоупотребу службеног положаја уколико би се доказало да су помиловања донета ради заштите одређених појединаца или политичке групе, а не из разлога правичности, хуманости или јавног интереса?

"Сматрам да је у питању политичко-правни скандал највишег нивоа који у потпуности разобличава карактер правног система у којем смо радили. То је правни злочин и правно насиље. Онај ко је у овоме учествовао извршио би кривично дело Злоупотреба службеног положаја јер је искористио или прекорачио своја овлашћења. Овде се јасно види да је у питању лоше изведена акција заштите припадника једног политичког спектра у намери њихове заштите од кривичног прогона", рекао је и додао:

"Ове одлуке имају и личан печат бившег председника, јер се у аболирању лица које је газило студенткињу ради о освети студентском покрету, а помиловање лица која су припадници криминалних кланова открива заједништво у истом подухвату. Верујем да ћемо са откривањем нових имена наћи потврду ових речи. На крају, треба рећи да ова правна афера мора добити свој судски епилог због свих нас", закључио је он.