Траг несталих милиона за украјинско оружје води до фабрике у БиХ

Готово четири године од афере с новцем намијењеним за украјинску набавку наоружања током рата с Русијом, случајем се баве правосудне институције неколико држава, а траг новца води и до Босне и Херцеговине.

Украјинско тужилаштво потврдило је да Матиас Зубак, хрватски предузетник и власник једне од компанија које су учествовале у пропалој набавци, има статус осумњиченог и да је проглашен међународно траженим.

Министарство одбране Украјине наручило је у октобру 2022. године од украјинске компаније Лвив Арсенал 100.000 минобацачких граната вриједних 36,6 милиона долара.

Новац је унапријед исплаћен, али гранате никада нису испоручене. Уз Лвив Арсенал, у уговореном послу учествовале су компаније из неколико европских земаља, међу њима словачки Севотецх и загребачки WДГ Промет.

Загребачка компанија у међувремену се нашла у фокусу правосуђа и у Босни и Херцеговини због куповине фабрике експлозива Витезит у средњој Босни. У списима украјинског правосуђа наводи се да је фабрика купљена новцем који је био намијењен за украјинско наоружање.

Зубак проглашен међународно траженим

Канцеларија главног тужиоца Украјине потврдила је за Радио Слободна Европа да Главни истражни одјел Националне полиције Украјине, под надзором тужилаштва, води истрагу у којој Зубак има статус осумњиченог.

Његово име раније је било објављено у евиденцији особа Министарства унутрашњих послова Украјине које се скривају од истражних органа, а украјинско тужилаштво сада је потврдило да је проглашен међународно траженом особом.

Из Тужилаштва су навели да је истрага обустављена јер је Зубак проглашен међународно траженим, а украјински закон предвиђа њено обнављање када буде утврђено његово мјесто боравка.

Међународна потрага може се спроводити уз помоћ Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ) и кроз друге механизме међународне полицијске сарадње.

Зубаково име тренутно није у јавно доступној ИНТЕРПОЛ бази црвених потјерница, а није потврђено да ли је за њим расписана међународна полицијска потрага путем те организације.

Зубак осумњичен и у БиХ

Три године након што је Витезит послат у стечај 2019. године, његов најперспективнији погон за производњу нитроглицерина и пластичног експлозива продат је за око 5,5 милиона евра загребачкој компанији WДГ Промет.

Стечај и продају обиљежиле су бројне жалбе и кривичне пријаве повјерилаца, а случај је резултирао оптужницом за незакониту продају против четири особе, међу којима је стечајна управница Бехрија Хусеинбеговић.

Продајом имовине Витезита бави се Посебни одјел за сузбијање корупције, организованог и међукантоналног криминала Тужилаштва Федерације БиХ, из којег је потврђено да је Матиас Зубак тренутно осумњичен.

Зубаково име помиње се и у дијелу оптужнице у којем Тужилаштво Федерације БиХ тврди да је Витезит купљен новцем намијењеним за набавку украјинског наоружања.

Према оптужници, за куповину фабрике у средњој Босни потрошено је укупно 10,8 милиона марака, а тај новац тренутно је блокиран на банковном рачуну одлуком Врховног суда Федерације БиХ.

Шта истражује Чешка?

Преко словачке компаније Севотецх новац за украјинско наоружање уплаћиван је загребачком WДГ Промету на рачун у чешкој штедионици Подникателскá дружстевнí зáложна (ПДЗ).

Према спису Високог антикорупцијског суда Украјине, Севотецх је WДГ Промету у децембру 2022. уплатио укупно 11,34 милиона евра. Од тога је загребачка компанија уплатила 5,52 милиона евра за куповину Витезита.

Дио новца пребачен је компанијама у Бугарској и Словенији, дио на рачуне WДГ Промета у Хрватској, док је остатак подизан у готовини с рачуна компаније у чешкој штедионици.

Из WДГ Промета су, међутим, у ранијим иступима тврдили да им је новац с рачуна у Чешкој украден, односно да је фалсификовањем потписа пребачен на рачуне других особа и организација. Негирали су и тврдње да је тим новцем купљен Витезит.

Из чешке штедионице ПДЗ раније су навели да је подизање новца с рачуна WДГ Промета пријављено чешким институцијама као сумњива трансакција, те су тврдили да је украјински новац потрошен за куповину фабрике у средњој Босни.

Случајем се баве и чешке правосудне институције, које су од БиХ прошле године тражиле документацију из стечајног поступка Витезита. Затражени су, између осталог, документи о продаји имовине, уплати аконтације и купопродајне цијене.

Из Врховног државног тужилаштва у Прагу навели су да се кривични поступак у фази истраге, у складу с чешким законом, води без укључивања јавности, због чега тренутно не могу износити информације.

Зубак потврдио да је на украјинској потјерници

Зубак није одговорио на питања о поступцима који се против њега воде у Украјини, Чешкој и БиХ, као ни о томе да ли ће се одазвати правосудним институцијама.

Он је у октобру прошле године у медијском иступу навео да није добио никакав документ из БиХ. Потврдио је да се налази на украјинској потјерници, али је рекао да је у Загребу дао исказ у својству свједока, наводећи да и даље "послује с Украјином".

Према информацијама које су прошле године објавили хрватски медији, Зубак је, на захтјев Украјине, раније испитан пред Жупанијским судом у Загребу. Од суда је затражена потврда тих информација, али одговор до објављивања текста није стигао.

Шта је с Витезитом?

Рушевине, смеће и празне хале данас свједоче о вишегодишњој девастацији и пропадању некадашњег индустријског гиганта у средњој Босни.

Фабрика ракетног барута и експлозива, удаљена неколико километара од Витеза, некада је запошљавала хиљаде људи, а данас је у фокусу полицијских и тужилачких истрага.

Влада Федерације БиХ, као већински власник Витезита, чијом одлуком је фабрика и послата у стечај, до полицијске акције, претреса и хапшења у октобру прошле године ријетко се јавно оглашавала о проблемима који су услиједили након продаје фабрике.