Мајка која је кћерку (3) бацила у ледену Саву осуђена на 15 година затвора

Годину дана након страшне трагедије, када је 34-годишњакиња бацила своју кћеркицу у ријеку Саву, Жупанијски суд у Загребу објавио је неправоснажну пресуду оптуженој мајци.

Проглашена је кривом и осуђена на 15 година затвора. Изречена јој је и мјера психијатријског лијечења, а и након изласка из затвора биће под појачаним надзором. Одлуком суда продужен јој је истражни затвор. Данас није доведена на изрицање пресуде.

Признала да је убила кћер

Убила је дијете које јој је вјеровало као мајци, али више нема подмуклог начина извршења, стоји у образложењу пресуде. Образлажући пресуду, судкиња је казала да је мајка признала да је убила кћер. Описала је како је аутом дошла до корита Саве, ушла са дјететом у воду и испустила га. Утврђено је да је дијете имало тешкоће у развоју, али није имало званичну дијагнозу.

Током поступка провјеравано је да ли је мајка уопште била урачунљива, односно да ли је разумјела своје поступке. Психијатри су потврдили да је била битно смањено урачунљива, због тешке депресивне реакције на болест дјетета и неуспјешно лијечење.

Укључивала се у бројне програме, али се на крају суочила са чињеницом да има аутистично дијете. То је утицало на њену свијест, али је и даље разумјела шта ради, односно да убија своје дијете. Кључан је био један посјет играоници, гдје дјевојчица није реаговала на њене позиве.

Током поступка свједочили су супруг, сестра, родитељи и особе из играонице. Анализирани су и снимци из играонице.

Била је увјерена да није добра мајка

Утврђено је да је имала ризичну трудноћу, а када је дијете имало 18 мјесеци примијетила је да заостаје у развоју. На крају је дала отказ и посветила се бризи о дјетету. Водила је дијете на бројне програме, а и сама је као терапеут радила с дјететом. Упркос свему томе, суд је на основу изјава свједока закључио да је дијете чак и назадовало. Мајка се стално преиспитивала и осјећала све лошије.

Постала је анксиозна, затворена и изразито негативна. Била је увјерена да није добра мајка, запустила је себе, али је стално тражила савјете. Истовремено се затварала у свој свијет. Имала је и здравствених проблема, али иако су јој љекари рекли да јој је потребна помоћ психијатра, ништа није предузела. На крају је постала и суицидална.

Дан након убиства дјетета требало је да иде код психијатра

Породица је покушавала да допре до ње. Чак су јој за 16. јануар, дан након убиства, заказали преглед код психијатра. Сестри је 14. јануара рекла да узме њеног сина код себе, јер она не може да брине о њему. Како је имала заказан термин код љекара са члановима породице, закључила је да ће издржати до тада.

Тог 15. јануара била је у Центру за социјални рад како би добила помоћ. Распитивала се да ли дијете има аутизам. У 11.30 је напустила Центар. Потом је отишла у играоницу и била тамо до 15 часова.

Запослене су описале да им се чинила малодушном. На снимцима се видјело да је дијете све вријеме пратила у стопу. У 15.14 отишла је до ријеке Саве и испустила дијете. У 16.11 позвала је полицију и рекла да је убила дијете.

Отежавајуће околности

Вјештаци су потврдили да је имала проблем с прихватањем дјетета са тешкоћама, јер до тада није имала већих животних проблема. Жељела је да отклони патњу коју је дијете имало, али и сопствену патњу као родитељ дјетета са посебним потребама.

Све то утицало је на висину казне. Као отежавајућа околност оцијењена је чињеница да је убила дијете са посебним потребама, затим да је била изузетно присебна јер је позвала полицију и породицу, као и то што је свог сина лишила нормалног одрастања уз сестру и мајку.

Олакшавајуће околности

Као олакшавајуће околности уважени су признање и ранија неосуђиваност. Узета је у обзир и немјерљива бол са којом ће морати да живи због онога што је учинила сопственом дјетету.

Била је битно смањено урачунљива, али то није утицало на додатно ублажавање казне. Закон прописује казну од 10 до 40 година затвора, а суд је закључио да је 15 година примјерена казна.

Мјера обавезног психијатријског лијечења изречена јој је како не би поново запала у душевне сметње и поновила неко кривично дјело.

„Ова трагедија снажно је потресла нашу заједницу. Да ли су сви који су били у контакту с овом мајком могли да учине више? У данашњем свијету многи родитељи дјеце са тешкоћама у развоју су усамљени. Ова трагедија обавезује систем да учини све како би помоћ била доступна свима и да се овако нешто више никада не понови“, поручила је судкиња.

Суђење почело прије четири мјесеца

Свега четири мјесеца прошла су од почетка овог суђења, које је одмах затворено за јавност како би се заштитила приватност друге дјеце, али и цијеле породице ове жене.