Москва најављује нове кораке: Ко ће бити приоритетни купци нафте и гаса

Америчко-израелски напади на Иран и одговор Техерана потресли су глобална тржишта нафте и течног природног гаса, пореметивши снабдијевање из Персијског залива. Многи су тек сад схватили да би руски енергенти могли бити кључни у тренутку када више од 20 одсто нафте и гаса не може да стигне до потрошача због блокаде Ормуског мореуза.

Додуше Брисел то и даље одбија да призна, али је Европска комисија због ситуације на Блиском истоку ипак пролонгирала своју одлуку да 15. априла предложи закон о забрани увоза руске нафте.

Директор Руског фонда за директне инвестиције (РДИФ) и специјални представник предсједника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев је поручио Бриселу да је ЕУ на крају реда за руске енергенте.

Министар енергетике Сергеј Цивиљов је изјавио да ће читав свијет морати да поново процјени ланце снабдијевања и ризике и поручио да Русија планира да да приоритет извозу енергије у сусједне земље које се сматрају мање изложене глобалним поремећајима.

"Иако руски извоз није директно погођен кризом на Блиском истоку, земља ће ипак прилагодити своју стратегију. Даћемо приоритет испорукама енергије нашим најближим суседима, са којима делимо копнене границе и суочавамо се са мањим ризицима. Такође ћемо преиспитати логистику транспорта нафте", казао је Сергеј Цивиљов.

Он је рекао да се тренутни уговори о испоруци руских енергетских ресурса реализују по плану, а да захтјеви за нове уговоре о испоруци енергије стижу из већине азијских земаља.

"Испуњавамо све своје обавезе према постојећим уговорима, а већ смо добили много захтјева за додатне уговоре, нове, који су тренутно у фази расправе... Прије свега, то су азијски партнери", рекао је Цивиљов, напомињући да је већина азијских земаља поднијела приједлоге за уговоре.

Русија је дуго фаворизовала стабилне, дугорочне енергетске уговоре, посебно путем цјевовода, који су историјски били основа њеног извоза гаса у Западну Европу – чак и током Хладног рата.

Европска унија је, међутим, инсистирала на одређивању цијена на спот тржишту, тврдећи да флексибилност надмашује ризике од наглих промјена цијена. Ово неслагање допринело је тензијама чак и прије него што је блок објавио да ће постепено укинути увоз руске нафте и гаса након ескалације сукоба у Украјини 2022. године.

Москва је од тада европске купце означила као непоуздане и преусмјерила је своју дугорочну енергетску стратегију ка азијским партнерима, посебно сусједној Кини.

Недавно постигнути споразум са Кином за руски природни гас кроз гасовод "Снага Сибира 2" оставио је бивше купце на Западу на крају реда.

Како је истакао Дмитриј Песков, Москва ће се при извозу својих ресурса руководити сопственим интересима, а постоји толико захтјева за испоруке изван европских земаља да би могао доћи тренутак када ће "додатну тражњу једноставно бити тешко задовољити". Коментаришући одлуку европских земаља да одложе раније најављене забране на руске енергенте он је рекао да Европљани једноставно не знају шта да раде и да се зато и колебају.

"Радити нешто на штету сопствених интереса било би неразумно. Они већ покушавају да дјелују на сопствену штету и због тога трпе велике трошкове. Не мислим да су промијенили став – они се сада једноставно налазе у веома дубокој кризи, и то тек у њеној почетној фази. Биће још горе, много горе. И једноставно не знају како да поступе. Зато се колебају", истакао је портпарол Кремља, додавши да Русија нема ништа против продавања своје нафте, јер треба све да ради у сопственом интересу, а не у интересу Европе.

Западне земље које подржавају Кијев покушале су да ограниче руске приходе од енергетике, укључујући и мјере попут ограничења цијена извоза нафте. Москва је одговорила преусмјеравањем пошиљки преко онога што критичари тврде да је "флота танкера у сјенци".

Украјина је такође циљала руску нафтну и гасну инфраструктуру, али и бродове у међународним водама за које сумња да превозе руске енергенте – што Москва назива разбојништвом које Запад омогућава и оправдава.

Почетком марта, украјински морнарички дрон напао је танкер "Арктик Метагаз" у међународним водама Средоземног мора, изазвавши експлозију која се видјела километрима.

Шок цијена енергије изазван америчко-израелским ратом против Ирана подстакао је неутралне земље које су се раније прилагођавале западној политичкој агенди да преиспитају свој приступ.

Индијске компаније су повећале куповину руске нафте због ескалације сукоба на Блиском истоку. Индија је недавно наручила 60 милиона барела руске нафте.

Иначе, САД су у више наврата критиковале Индију због куповине руске нафте и чак пријетиле Њу Делхију санкцијама и царинама, али су промијениле став када је блокада Ормуза онемогућила друге испоруке.

И Филипини, традиционални савезник САД, примили су прву пошиљку руске сирове нафте у посљедњих неколико година, јавили су локални медији. Око 100.000 тона нафте испоручено је из луке Козмино, извозног терминала цјевоводног система Источни Сибир-Тихи океан. Гориво је намијењено рафинерији у провинцији Батан.

(РТ Балкан)